Delo

А Н А К А Р К Њ И II А 359 јапија сасвим разбије сумњу ЈБовинову — него већпном дрва за гориво. II највише ако баци тридесет хвата но десетпни, а он ми је платио по двеста рубаља. Љовин се презриво осмехну. „Зпам“, иомисли он, „те манире, не само његове пего и свих варошана, којн сврате два пута у десет година у село и научивши две-трн сељачке речи, употребљују их и где треба и где не треба, будући тврдо уверени да они већ све знају. Јапија, баци 30 хвати. Говори речи, које сам не разуме“. — Ја нећу да те учим ономе, што ти пишеш у канцеларпји, — рече он — и ако мн што устреба, ја ћу те упитати. А међутим ти си тако уверен да разумеш сву ову букову школу. Она је тешка. Јеси ли избројао дрвета? — Како да избројим дрвета? — рече смејући се Стенан Аркадијевич, желећи да разбије код свога пријатеља рђаво расположење духа. — Избројати песак, звездане зраке, ма да би дубоки ум и могао... — Да, да, али дубоки ум Рјабињипа може. II ни једап трговац неће купити, док не изброји, осим ако му дају џабе, као ти. Ја знам твој забран. Сваке године ловим по њему, и он вредп пет стотина рубаља, у готову новцу, а оп ти је дао двеста и то на почек. Значи, да си му поклонио тридесет хнљада. — Та мани, не заноси се, — рече тужно Степап Аркадијевић. — Зашто ми нико други није нудно? — Зато, што се договорио с купцима; дао нм да му не макаре. Ја са^м са свима имао посла, знам ја њих добро. То нису трговци, него зеленаши. Они не пду тамо, где имају десет, нетнаест процената, него чекају да купе рубљу за двадесет конејака. — Та мани! Ти си нерасположен! — Ни најмање! — рече зловољно Љовин, кад су већ билн близу куће. Крај улаза су већ стојала, чврсто стегпута гвожђем и кожом кола, са чврсто уамљеннм снтим коњем. У колима је седео једар, црвен п чврсто опасани надзорник, којн је Рјабнњину замењивао кочијаша. Сам пак Рјабињнн бпо је већ у кућн и срео је ову двојицу у предсобљу. Рјабнњпн је био висок, мршав, средовечан човек, са брковима, обријаним дугачки.м подбратком и испупченим мутним очима. Он је имао на себи дугачак плавн реденгот и високе, набране на коленпма и глатке на листовима,