Delo

ЛУРИСТАНСКИ ТРУСНИ ПАРОКСИЗАМ (10 јануара 1909)1 Наскоро после познате трусне катастрофе Месинске (1б децембра 1908) развио се пустошни трус и у западном крају Персије, у области Луристана, у пределима Бурудшира. Кад се узме на ум да у тим пределпма не само нема већих градова или села, него да су они веома слабо насељени, готово пусти, па се то доведе у везу са иоследицама: —да је приликом тога трусног догађаја погинуло преко 6000 становника, да је сасвим или делом иорушено око 130 села, од којих су нека сасвим ишчезла са лпца земље у страховитпм пукотинама и безданима, које су се тамо отварале — онда се одмах може известп закључак, да је тај трусни пароксизам много јачи и од Месинског и да долази међу најстраховитије катастрофе у свету. Ненасељеност, а с друге стране п сам бедап друштвени живот тамошњих становника свакако су били узрок те је та персијска катастрофа ирошла готово неопажена у журналистици културнога света и још више у ширим круговима, а да није било сепзмичких апарата по разним сеизмолошким опсерваторијама у свету — тај силни покрет прошао би неопажен и у круговима научиога света. У толико је пак сам тај догађај интересантнији за науку, што су га оног истог часа, када се у пределима Бурудшира развијао страховити пустош, бележили апарати-сеизмографи, те су сеизмолози знали о њему пре чак и у најдаљим местима Азије, Јевропе и Америке, него ли у самој престоници Персије, Техерану. Јануара 10. око 4 часа изјутра сеизмографски апарати бележили су неку страшну трусну катастрофу; 1 23 јануара 1909 по нов.