Delo

МЕЂУНЛРОДНО-ПРАВПИ ИОЛОЖАЈ ДУНАВА 68 Мира, тако и са приципима слободпе пловндбе прокламованнм на Бечком Копгресу, на који се нозива творац уговора Париског Мпра. Поред ове две одредбе иребацнвало се творцима акта од 1857 годпне и то, што нису прецизнрали положај дунавских притока.1 Са овим примедбама сагласили су се делегати свих спла сем Аустрије и Турске; л како се није могло доћи до cuopaзума, то је овај акт остао без извршне снаге све до сада. По члану 18 уговора Париског Мира дат је мандат Е. Д. Комисији за две године. У овом одређеном року она је имала да изврши корекцнју речног тока од Исакче до ушћа и да отклонн засипање сулинског рукавца песком; после овога времена имале су велике силе да реше њено распуштање и да и овај део реке ставе нод надзор комисије прпбрежних држава. Но како Е. Д. Комисија нпје могла довршити поверенијој задатак у одређеном року; н како се комисија нрибрежних држава, пошто се пије могао постићи споразум великнх сила односно акта од 1857 године, није у опште ни састала, — то је продужен мандит Е. Д. Комисији, и то, први пут до 1866, а после је овај рок продужаван све до данас. До године 1865 Е. Д. Комисија извршила је најглавније радове у оном делу реке који јој је поверен, и исте године поднела је један правилник о пловндби на том делу реке. Овај правилник обухвата детаљне прописе о речној полицији; прописује правила којих се имају придржавати лађе при уласку, изласку н за све време задржавања у делти до Исакче; установљава инспекторат и тоједног инспектора за речни ток од Исакче до ушћа, и капетана за сулински рукавац; оба ова органа стоје под непосредном влашћу Е. Д. Комисије; сем овога долазе прописи о каботажи, иилотажи и реморкажи — у овом погледу изједначени су павиљони свих држава —; најзад долази тарифа за пристајање, прорачуната тачно по принципу такса, т. ј. у 1 У објашњењу, које је затражено, делегати прибрежнпх држава пзјавили су: 1) да повлашћени положај прибрежних држава мора остатп, п да се осталима може дозволити само успутна каботажа; т. ј. право лађа свих држава, да на своме дпректноме путу од једног пристаништа доушћа, могу узпут вршити и пренос робе између ма која два нристаништа на речној обали. 2) да за притоке важе одредбе Бечкога Конгреса.