Delo

МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ДУНАВА 71 За решавање иојединих подиитања у дунавском нитању меродавни су, у првом реду, текстови уговора којима је ово питање регулисавано, дакле уговори од 1856, 1871 и 1878 године н пловидбени акт од 1865 године Уговор од 1883 и пловидбени акт од 1857 не могу се узети у обзир, пошто одредбе и једног и другог нису добпле извршну снагу: први због ненристанка од стране Румуније, других због непристанка нет великих сила. Сем прва три споменута уговора мора се узети у помоћ и уговор од 1815 године. Једно с тога, што је он служио као основица свнма уговорима о пловидби на међународним рекама, а друго и због тога, што се творац уговора од 1856 године изричио на њега позива, наглашујући: да се припцини слободне иловидбе, инаугурисани уговором од 1815 год., имају применити и на Дунав и његово ушће. Поред уговорних текстова за решавање поједпних питања меродавад је у доста случајева и циљ. због кога се даје слобода пловлдбе, ово нарочито онде, где би уговорни текстови били нејасзи или ненотпуни. Сам пак циљ наћи ће се или у самом уговорном тексту. или у преамбулу уговора, или најзад у дискусијама које су се за време преговора водиле. У кратко формулисан тај би циљ гласио: једна држава, коју просеца или норед које пролази једна пловна река, може се овом у пуно мери користити само тако, ако јој државе које се налазе у горњем и у доњем токј, у томе не сметају. Уговори дакле имају за циљ, да поставе свакој од тих држава слободну везу с морем. Овај првобитни цчљ доцније је проширен у толико, што се и државама које Ht леже на тој реци, огарантовала директна веза са појединим местима на обалама те реке. Разуме се само по себи, да општи иринципи међународног права служе и у овоие, као и у свима питањима из ове области, као путевођа. А. — Ј)лувијални Домен. Пошто је режим плсвидбе на интернационалним рекама друкчији од онога, коме подлежи пловидба на националнпм рекама, и пошто је једна штернационална река само једним делом свога тока интернацпонална, док онај други део остаје