Delo

72 Д Е Л 0 и даље национална река, — то је веома важно утврдити: докле се простире интернационални ток једне реке, утврдити дакле полазну и аавршну тачку речног тока, који надлежи режиму слободне пловидбе. 1. Почетак. — Дунавски уговори не говоре ништа о граничној линији између интернационалног и националног Дунава,1 с тога се, за решавање овога питања, морамо обратити на одредбе из уговора од 1815 године. У чл. 109 уговора од 1815 год. каже се: да he пловлдба на рекама које пролазе поред или просецају две и више држава, бити слободна у целом току од места где свака од њих постаје пловна... Није ми познато да је ова редакција дала повода каквом међународном спору, али је она ван сваке сумње веома мало прецизна, и из више од једног разлога могда би дати повода разним тумачењима. Овде he се изнети незгодне стране оваког обележавања са солуцијом покренутих нитања. 1. Шта се има разумети под изразом „плован“? У обичном животу израз „пловити“ употребљава се не само за предмете који служе као транспортна срества на ре* кама и у морима, већ готово и за све предмете који се одржавају и крећу по површини воде. Али ограничимо се само на транспортна срества. Поред малих и велдких пароброда „плове“ и једрилице, сплавови, чамци и т. д. и питање је: да ли he се као полазна тачка интернациона^ног речног тока сматрати тачка, до које могу пловити сва нафојана и ненабројана транспортна срества, или тачка, до које само нека од њих могу пловити? — И ако је, као што се мора закључити, ово друго случај, онда: која од тих дранспортдих срестава? У недостатку уговорних одредаба (братићемо се на циљ због кога је прокламована слобода плов1Цбе на интернационалним рекама. Давањем слободне пловидбе хтет се огарантовати директна међунаредна веза са свима ме<тима на обали дотичних река: на првом месту веза између тгх места и широког мора, а поред тога и веза између двају и шше места која се налазе 1 Пловидбени акт од 1857 год. који rfe обележавао полазну тачку пнтернационалног Дунава, није, као што је дознато, добио пзвршну снагу.