Delo

0 СРПСКОМ ИМЕНУ ПО ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА — НАСТАВАК V. ГЛАВА Хрватска с Ријеком и Трстом. До 15. вијека, колико ми је познато, није у данашњој Хрватској било народа. који би се звао Срби и који би говорио гишокавачки, него су се сви населили из источвијех и југоисточнијех крајева. Ако их је можда гдје било на данашњој славонској граници, свакако пх ннје могло бити много. Behe сеобе српскога народ у Хрватску почпњу у 16. вијеку. У споменицима по сјеверпијем крајевима називаху Србе различнијем именима: Serbi (Serbli, Serviani), Rasciani (мађарски: Raczok, њемачки : Ratzen, Raitzen, Reitzen, Ratzen, Razen), Vallachi. Ријеч Rasciani значи управо „људи из Рашкеи, а Рашка је била земља око воде Рашке у Старој Србији (код Новога Пазара). Ова је ријеч давио добила исто значење које има ријеч Serbi, тако да већ 1У46. год. пише папа босанском бану и каже „Stephano Bano principi Rasciensi (Bosnensi)“, (види у IV. глави 1846. год.). 1437. год. зову се Србн у Сријему Rasciani (види у VI. глави 1437. год.), а 1447. год. Срби насељени у Хрватској (види у V. глави 1447. год.). Више се пута потврђује, да ријечи Serviam и Rasciani значе једно те исто (види н. пр. у V. глави 1538. 1651. 1662. 1697. 1770. и 1790. год. и у VI. глави 1695. и 1701. год.)., У старом је иријеводу повластице цара Леополда (од 21. августа 1690. год.) рнјеч ,,Rascianorum“ преведена ријечју „срг>бскти.L Од ријечп Rascianus иостаде мађарска ријеч Racz2 (у множини Raczok = Срби, њем. Ratze, Raitze и т. д.) а према њој 1 Глас истине, V (1888) стр. 152—4. 2 П. Ј. Шафарик, Slovanske staro/itnosti, II (1863) стр. 279. Види а у Ђ. Даничнћа, Рјечник, III. к. р. „Раињкмп*.