Delo

70 Д Е Л 0 1690. год. (18. јуна) преговарају старјешине српскога парода с царом Леоиолдом и кажу „Наше CpdbCKo племе самовластно бити, архУепископа начинаги ш нашега рода и езика србвскаго, грпчаскаго закона, кога избере вас днховни и свецки сабор... По Racei Сервги и Б«лгарТи и БстишанТи и ДалмацТи и БоснТи ИлирТи и Херцеговинп и Чернен Гори до мора, и Хрвацкои и "Кгарскои, Сирмш, Јаншполги, землгум, де е год под частним крилом светлаго цара римскаго, где се находе сад и после наши лгоди грчаскаго закона по тп землл више именовани, где се год пађ« да иматв властц наш арх1епископ, Србски над нима цркве посвешати и попове дават”.1 1690. год. (21. авг.) даје цар Леополд Србима православне вјере неке иовластице и то даје их Србима (Kasciani) „у сзој. Грчкој,1 2 3 Србији (Рашкој), Бугарској, Далмацији, Босни, Јенопољу и у Херцеговинн, исто тако у Угарској и у Хрватској, гдје заиста живе“... (,,in tota Graecia, ltascia, Bulgaria, Dalmatia, Bosnia, Jenopolia et Herczegovina, nec non in Hungaria et Croatia, ubi de facto existunt“.. ,).:1 1690. год. (4. децембра). заштићује цар Леополд Србе (Rasciani) „који живе по Грчкој, Бугарској, Србији (Рашкој), Херцеговпни, Далмацији, Подгоију, Јенопољу, Угарској и Хрватској“ („рег Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Hertzegovinam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam, Hungariam, et Croatiam degentes").4 1690. или 1691. год. моли јенопољски владика Исаија Ђаковпћ цара Леополда у име „Срба грчкога закона у Угарској, Хрватској, Рашкој (Србији) и у Јенопољу“ („der griechischen Riizen in Hungarn, Croaten, Rascien und Jenopoli“), да иравославна вјера пма слободу, као што је имала и у Турској. На крају писма стоји, да је то молба „Срба грчкога закона, који живе у Угарској, Хрватској, Рашкој (Србији) и у Јенонољу“ („Graeci Ritus Rascianorum, in Hungaria, Croatia, Rascia et Jenopoli de1 К. Суботић, Летопис Мат. Cpn. 184 (1895) стр. 8—9. ‘г Неки су пнсци бројили Македонију н Албанпју у Грчку, види н. П: у Ј. Хр. Вагнера, Delineatio prov. Pann. et imperii Turcici in oriente (1684. и 1685.) 44. стр., гдје ce каже, да се Грчка дијели на5дијелова: „на Македонију, Албанпју, Ниир, Тесалију, Ахају и Пелопонес, а ове се двије пошл.едње земље управо зову Грчка“. 3 Privilegia 1743. г. 24. апр. стр. 11. Eud. Hurmuzaki, Documente privitćre la Istoria Romanilor, V/1 (1885) стр. 354. 4 Г. Впгковпћ, Гласник срп. учен. др. II. од. 6 (1875) стр. 117.