Delo

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА 229 ницу. Имам једну сестричину, кћер своје сестре, која има седамнајест година и зна добро енглески. Врло бих желео да моји млади клирици уче енглески због богате и сјајне енглеске литературе. Последња примедба у вашем писму учинила је да сте ми још дражији и достојнији поштовања. Привилегија је великих духова да се занимају оним религиозним питањима, која се тичу најдубљих интереса целога човечанства. Хришћанство је највишн принцип човечијег живота. Једино милост Онога, којијеумро ради нас свију и Својом смрћу отворио нам неисцрпне изворе вишега живота, може препородити људско племе и спремити га да постигне не само своју бесмртну већ и земаљску судбину. Питање о credo и поп credo је за сваки народ питање живота и смрти. Ви имате право, драги пријатељу, односи вере и милости према разуму и науци, према слободи, су најважниЈа питања, и опасна и благодарна. Та питања врло често занимају моје мисли, али моје слабо здравље и напори мога позива остављају ми мало времена за то. Ако ми Бог да једног дана да вас видим и да вам покажем своје дивљење и поштовање, тада ћемо измењати своје погледе о овом питању, искрено и у љубави. Човечији разум може много да постигне у тим питањима. Али баш та последња реч о тајни јединства божанске и човечанске природе у једној Божанској Личности биће нам само онда јасна, кад будемо сазрели да погледамо у Бога, тако да сва тајна о оним светим и њежним односима, који постоје између вере и разума и науке, између милости и слободе и моралне вредности практичног живота, биће нам само онда јасна, кад будемо отресли од себе земаљску љуску и уздигли се до виших погледа. Вера се налази јасно и чврсто пред нашим духовним визијама, да би нам савила разум под јарам божанске истине. Али за време нашег путовања кроз овај живот увек ће бити неких тамних места у вери, тако да ће са циљем нашим, сазнањем божанске истине, и са понизношћу срца нашег и заслуга вере све више расти. Некада се мој ум нарочито занимао јединством између вере и цркве, које је у исто време најдрагоценији плод нашег спасења и његов крајњи циљ. Ја сам баш то изабрао као тему за своју овогодишњу пастирску посланицу свештенству. Изгледа ми да се људски род и поред свих заблуда и многобројних погрешака налази на путу ка том јединству. Бог је некада преобратио велико римско царство у претходника и верног увођача хришћанства. Данас мислим да Бог