Delo

250 Д Е Л 0 држању човековом. Сузана је осећала врло добро да ће с Ренеом сва тешкоћа бити у тим почетцима освајања, које блудници из гордости изводе полагано. Ова безазленост јој се допадала и плашила је у исти мах. Али је она рачунала и на лудост чула, која је ту јача него најтананија препреденост. Само треба раздрешити ту лудост код песника, кријући своју намеру, чак и пошто се пода. Чим уђе у собу, док је он посматраше, она стаде оклевати за један тренутак; затим, заборављајући у пола и своје рачуне и своју личност, сруши се на прса Ренеова, оборивши главу на његово раме, па замуца: — „Ах! мене је било врло страх. Ваше писмо ме је уплашило, и ја сам дошла. Ја сам се борила одвише. Ја сам сва истрошена... Боже мој! Боже мој! Шта ћете мислити о мени?...“ Он ју је држао у загрљају сву уздрхталу. Он подиже ту обожавану главу и стаде је љубити: по очима најпре, тим очима чији га је жалостан поглед био толико дирнуо, кад ју је угледао у колима; — по образима затим, тим образима чија га идеална линија беше толико очарала од прве вечери; — у уста најзад, која се отворише његовим устима, заљубљено. Шта је мислио он о њој?... А зар је његова душа могла образовати једну мисао, сва упијена у ово уједињење усана које је већ плен од освојене жене, ватрен, опојан, потпун? И Сузани како се сладак учини овај пољубац! Међу ужасним заплетима њене женске дипломатије, једна искрена чежња беше порасла у њој, чежња да нађе љубав младу и самониклу, природну и уздрхталу. Ова љубав прође с дахом Ренеовим дубоко кроз њено биће и обезнани је у пола. Ах! младост, занос потпун, савршен, без мисли, без речи; све заборавити осем присутног тренутка ; све избрисати, осем осећаја који ће побећи, али који је ту, чију сласт наш пољубац пипа, обележава његове границе! Ова жена покварена разочараним искуством, искуством какве циничне Парижанке од педесет година, деградирана најгором поткупљивости, поткупљивости коју нужда не извињује; ова макијавелска куртизанка, која је од своје интриге с Ренеом начинила шаховски задатак, окуси за једну секунду ову божанску радост. Казна оних који чине кривицу трговине са љубављу састоји се у томе што им њихови рачуни долазе на ум у овим секундима. Ма колико да беше опијена овим пољупцем, Сузани паде жалосно на ум мисао да се не може подати тако, одмах, и не мање жалосна храброст да се повуче из загрљаја младићевог говорећи му: