Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 255 његових доглавника, с којима се он свађа и мири, — Црна Гора са својим потребама и идеалима. Радну снагу на перу чинили су немирни Михаило Вукчевић са својим младићским сарказмом из школе Илариона Руварца, Илија Лалевић са својим конзерватизмом класичара и наш председник Спира Поповић са својим скоро енглеским тактом и широким појимањем онога што је погребно за Црну Гору и шта се може, а шта не може урадити и захтевати. Са колико се озбиљности и објективности радило у овој малој дружиници довољно је да наведемо један пример. У Црној Гори није било државне својине: све је припадало кнезу. Потребно је било знати колики су државни приходи и расходи. Купили смо податке од ђака по племенима и капетанијама и кад је наша „финансијска аикета“ изишла у „Застави", рођак кнежева благајника Рогановића био је истеран из службе, јер је двор мислио да нам је тај чиновник, с којим никаквих веза нисмоимали, „издаотајне кнежеве благајне". Међу нама био је још један црногорски ђак из једне угледне породице. Ми га не именујемо, јер је он одавно отишао Богу на истину. Основано или неосновано, не знамо, тек ми смо начули били да нас је он „издао“ и да смо забележени у „Црној Књизи“ на Цетињу. Нико од нас више није помишљао на повратак у отаџбину, ми смо били незадовољни и стањем у Србији. Осим нашега председника, који је био напредњак, сви смо били радикалци, активни радикални омладинци. Митар Ђуровић и пок. Милош Шаулић били су и у редакцији „Одјека“. ГБима двојици, сасвим случајно, пало је у део да семе овог чистог омладинског покрета пренесу на Цетиње. После ивандањског атентата 1899 настала је у Србији хајка на црногорску омладину. Протеривана су и деца из првог разреда гимназије. Из наше групице протерани су били М. Штулић, М. Ђуровић и М. Цемовић (последњи родом из Васојенића под Турцима). Прва двојица отишла су у Црну Гору где су добили места секретара Великог Суда. Онда се није могло ни помишљати на какву политичку организацију, али су два београдска протераника ипак били живи протест противу стања у Црној Гори. ГБихов „револуционарни“ рад осетио се у судским питањима. Док се раније кнез ослањао на „правно знање“ перјаника, људи из своје телесне гарде, сад се министар правде др. Л. Војновић почео ослањати на младе људе са правном спремом. ЦрнОгорци, по природи страсни парничари, сад су тражили од кнеза да им шал>е „правнике“, који не суде