Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 257 вића и др. отпочели су борбу противу „уставне владе". Многогодишњи кнежев министар и најиитимнији повереник Гавра Вуковић, војвода по наследству, човек необично лукав, припремао је отпор „новоме режиму." Први избори дали су одличну војску за овај отпор противу кнежева „демократизма": све племенске старешине ушле су у прву Скуиштину. Пок. Шаулић био је међу мртвима. М. Ђуровић није био изабран, али међу посланицима било је неколико ШаулићевацаНајозбиљнији и по карактеру и по спреми био је судија Милосав Раичевић, али највише се истипао Михаило Ивановић. Повучен и ћутљив, Ивановић је показивао знаке који су га препоручивали за вођу и страначког организатора. Трећи, најеластичнији међу њима био је судија Мигар Вукчевић. Уз њих, осим Ђуровића који је био ван Скупштине, било је још три-четири млађа носланика без значаја. Од тада, од године 1906, идеју „демократске" странке има да води Мих. Ивановић, али, на жалост, оп није имао ни квалификације политичког организатора ни храбрости и отворености Шаулића. У осталом, ни он ни његови другови „Шаулићевци" нису ни помишљали на организацију. Ова групица „млађих" људи ушла је у Скупштину као опозиција влади Мијушковића и пошто су то исто били и стари реакционари, у Скупштини је, првих дана, било само „мијушковићеваца" и „против мијушковићеваца." Ова солидарност старих и младих огледала се у избору председништва: председник војвода Шако Петровић а подпредседник Михаило Ивановић. Председник одбора за скупштинску адресу био је војвода Гавро Вуковић и нацрт адресе одговарао је потпуно антиуставним и антидемократским тежњама главарске Скупштине. Члановима београдске ђачке дружине из деведесетих година прошлога века било је суђено да и овде сачувају идеју демократизма: у очи дана кад је имао да се пред Скупштину изнесе овај нацрт, на Цетиње су стигли Митар Ђуровић и Марко Цемовић. Њих тројица, Ђуровић, Цемовић и Раичевић решили су истога дана да се у питању о адреси издвоји мала група школованих посланика са демократским програмом. Марку Цемовићу поверен је нацрт адресе и сутрадан члан адреснога одбора М. Раичевић предложио је у име своје и два друга члана одбора, Радуловића и др. Марушића, нову адресу која је имала да послужи као програм једне демократске странке. Дело, књ. 64. 17