Delo

БРАЋА карамазови 69 јединствек своје врсте у животу Фјодора Павловића, човека, који је 'у току целог свог живота био највећи сладострастник и који у тр£нутку био готов да се веже ма за какву сукњу, v само ако му да и најмањи знак. А међу тим, само једина ова жена иије учинила код њега са страсне стране никаквог нарочито£ ут>1ска. " 'Аделаида Ивановна, одмах после бегства, за час увиде, да она свога мужа само презире и ништа више. На тај начин последице брака изађоше на видело са необичном брзином. Крај свега гога, што се невестина породица чак доста брзо помирила са самим догађајем и што је издвојила и дала ускочници мираз, између супруга се отпоче најгори живот и вечне сцене. Причало се, да је млада супруга при том показала несравњено више благородства и узвишености, него ли Фјодор Павловић, који је, као што је сад познато, макао од ње, још тада, наједаред, сав њен новац, до двадесет пет хиљада, тек што их беше добила, тако да те хиљадице од то доба за њу просто као да у воду пропадоше. А село и доста добру кућу у вароши, што јој такођер дадоше у мираз, он се дуго време и из све снаге упињао да пренесе на своје име посредством каквог било подесног писмена, и јамачно би то био и постигао већ због самог, тако рећи, презрења и одвратности, које је према њему осећала његова супруга услед његовог бестидног циганчења и мољакања и због душевног умора жениног, која је била готова да му све да, само да је се окане већ једаред. Но, срећом, у то се умеша породица Аделаиде Ивановне те спречи отимачину. Поуздано се зна да се међу супрузима не ретко дешавала туча, али, као што се прича, тукао је не Фјодор Павловић, него је тукла Аделаида Ивановна, дама жестока, смела, црномањаста, нетрпљива, обдарена необичном физичком снагом. Напослетку, она остави кућу и побеже од Фјодора Павловића са једним богословом-учитељем, и пуким сиротаном, оставивши мужа са трогодишњим Мићом. Док длан о длан, Фјодор Павловић направи у кући читав харем и страшно пијанство, а у часовима одмора би ишао мал те не по свој губернији и са сузама на очима би се жалио свима и свакоме на Аделаиду Ивановну, која га беше оставила, при чем је саопштавао такве појединости, да би сваког другог супруга и сувише било срамота такво што причати о свом брачном животу. А што је главно, њему као да је било пријатно и чак као да му је ласкало, да изиграва пред свима своју смешну