Delo

378 Д Е Л 0 тивна моћ вишећеличних организама може да достигне необичновелике границе. На којој особини вишећеличних организама то почива сад ћемо видети. Познато је да код вишећеличних организама разликујемо два спола: мушки и женски. Додуше нису нимало ретки примери где једна иста јединка има квалификације и једнога и другога спола. Ти су примери далеко многобројнији међу биљкама него међу животињама, мада ни међу овима нису ретки. Па у чему се састоји битно обележје мушкога и женскога спола? Зна се опет да вишећелични организми производе нарочите ћеличне елементе који служе за размножавање врсте. Ти елементи јесу код животиња јајаиспермије, а код биљака семенови пупољчићи и поленов прах; они постају у нарочитим органима, који се називају полним жлездама. Женске полне ћелице увек су веће од мушких полних ћелица. Ако нека јединка има жлезде у којима постају јаја, семенови пупољчићи, дакле већа врста полних ћелица, које су у исто време још и непокретљиве, онда је то обележје женскога спола, ако пак јединка има жлезде у којима постају спермије, односно поленов прах, које су још у исто време активно или пасивно покретљиве, онда је то обележје мушкога спола. Жлезде у којима постају јаја зову сеј а ј њ а ц и м а, а жлезде у којима постају спермије зову се с е м е њ ацима (тестикуле), семенови пупољчићи опет код биљака постају у органима који се зову плодницима, а поленов прах у органима који се зову прашницима. И јаје и семенов пупољчић, и спермија и поленово зрно увек су у вредности једне ћелице. Да би се могла да добије нова животиња морају јаје и спермија неке врсте да се споје међу собом, исто тако да би се могла да добије путем сполнога множења нека нова биљка, морају да се споје међу собом семенов заметак и поленово зрно Процес спајања те две врсте полних ћелица зове се оплођавањем. Оплођавање је извршено када се једро јајета, односно семеновот заметка, споји са једром спермије, односно поленовог зрна. Једра тих ћелица, као и готово свију осталих, имају у себи једну материју, која се, изложена утицају неких боја,. јако боји, и стога се назива хроматином. За ту се материју, са доста разлога, мисли да је носилац наследних особина. Јаје које је примило у себе спермију зове се оплођено јаје(иначе неоплођено), и оно је способно да се развија у нову животињу. Тај развитак обавља се увек по извесним строго утвр-