Delo

ИЗ НАУКЕ О ЖИВОТУ 379 ђеним законима. Оплођено јаје почиње одмах да се бразда (дели). На тај се начин врши умножавање ћелице. Развитак сваке јединке почиње од једног оплођеног јајета, дакле од једне ћелице, од које првом деобом постану две, другом четири и т. д., умножавајући се стално у геометријској прогресији. Међусобни распоред тих ћелица врши се тачно тако, да као крајњи резултат тога развитка буде облик, који ће потпуно улазити у калуп оне врсте од које су јаје и спермија били, па не само то, већ ће готово у свему личити и на јединке, које су дале јаје и спермнје. Та појава назива се у нашој науци наслеђем. То је ваљда једна од најинтересантнијих појава, која се може посматрати и код бнљака и код животиња. Та нам појава у исто време најбоље указује и на то, колико су јаје и спермија, семенов заметак и поленово зрно, или у опште ћелице, сложени елементи. Ма коликохомологе ћелице извесних врста (или јединака исте врсте) изгледале нашим очима сличне, ипак међу њима постоји исто толика разлика, колика је разлика међу јединкама из чијег су тела оне исчупане. Полне жлезде могу да произведу веома много полних ћелица. Али готово увек је производња мушких полних ћелица далеко већа од прозводње женских полних ћелица. Да напоменемо само да се производња јаја код једне жене рачуна само на неколике стогине, док производња спермија у човека на билионе. Ако једна јединка производи само женске полне ћелице, јаја, а друга мушке, спермије, онда се за такве животиње каже да су са разлученим споловима (кокошка). Но има случајева, као што смо напоменули, да једна иста јединка производи и мушке и женске полне ћелице, и онда се такве животиње (а и биље) зову хермафродитима (пуж, глиста, пијавица, љубичица, јагода, крушка и т. д.). Дакле код животиња и биљака које се сполно множе производе се у нарочитим органима, полним жлездама, две врсте, особито по облику и величини различитих ћелица, које се зов\ полне ћелице, и те ћелице ступају међу собом у такву везу, да дају заједно једну ћелицу, оплођено јаје, која се после развија у нов организам. У томе и јесте главна карактеристика сполно! множења. Свака од те две ћелице носи у себи све одлике оне јединке (лица), која ју је дала, стога дете увек садржи у себи и особине оца и особине матере, па чак и онда кад се оне нс