Delo

Д Е Л 0 ;380 ‘Виде јасно, јер су прикривгене. Но о томе приликом излагања о наслеђу. Да овде наведемо још један начин множења, коме је доста ■«» гешко одредити место. То је тзв. партеногенетичко множење. Његова је одлика у томе, што се јаја развијају без оплотђења. Такав случај имамо код пчеле. Јаја из којих се развијају трутови неоплођена су. У биљних вашију тај начин множења нарочито је јако заступљен. Међу биљкама имамо такође примера партеногенетичког множења. На тај смо начин поменули у главном све врсте множења. Али не треба мислити да се сви оргачизми служе само једном врстом од њих. Врло су чести случајеви где се једна иста врста служи наизменично сполним и бесполним начином множења, или партеногенетичким и сполним, Тако морски полипи дају пупљењем медузе, које по изгледу ни мало не личе на своје родитеље, а медузе опет про-изводе јаја и спермије, и сполним путем дају опет полипе. Филоксера се опет множи наизменично партеногенетички и сполно. Преко целога лета виђају се само бескрилне женке које носе неоплођена јаја, из којихсе опет развијају женке, а пред јесен појаве се крилате женке, које снесу две врсте партеногенетичких јаја: мала и велика, из малих се развију мужјаци, а из великих женке, мужјаци оплоде женке, које снесу оплођена јаја. Та јаја презиме, па се из њих на пролеће опет развију женке, које даље носе партеногенетичка јаја. Дакле ту се партеногенеза смењује са сполним множењем. Само да напоменемо да се јаја могу потстаћи на партеногенетичко развиће и вештачким путем. Данас се нарочито много врше огледи те врсте (О. Hertwig, Loeb, Delage, и др.). Разним хемијским реагенцијама неоплођено јаје може да се потстакне на развитак. То је вештачка партеногенеза. Довде смо говорили о сполном множењу у опште, о његовој жарактеристици, а сад да видимо на који начин две полне ћелице, женска и мушка, долазе једна с другом у додир и кад се може лиеђу њима извршити спајање. (Наставиће се) Н. Дивац.