Delo

384 Д Е Л О дељеност преставља чист апстрактни принцип индивидуализације, који се јавља у области аристократије, чиме се Индија уздиже над Кином. Али ни у њој принцип слободе још не постоји. Док је Кина земља прозаичног разума, дотле је Индија земља духа који сања, фантазије, осећања, што се манифестира у индиској поезији и религији, која је у исто доба индиска философија. Историја у правом смислу почиње тек с Персијом, у коју Хегел убраја и оне народе (Асирце, Међане, Вавилонце, Јевреје, Египћане и Феничане) који не припадају Персији, и од којих неки имају засебан и много виши историјски значај од ње. Он то чини с тога што посматра Персију у доба највећег њеног развитка, за време Кира, који је на једанпут уводи у историју готово у целом њеном обиму. Оно што карактерише Персију, народ Зенде, јесте његова религија, веровање у светлост. Хегел налази да и сама држава персиска објективира тај принцип: она преставља државно јединство, које не уништава делове, она омогућује народима у њој да могу манифестирати своју партикуларну историску вредност — и у томе је по Хегелу значај Персије. О Јеврејима и Египћанима Хегел говори само у толико у колико то има везе са његовом основном историском концепцијом, што не стоји у сагласности са стварном историјом тих народа. Хегел није знао, колико је стар Египат, јер тек после њега постаје права наука о Египту; ми данас знамо, да је Египт прва историска држава, прво седиште културе које има значај за историски процес. Значај Египта по Хегелу је у томе, што Египат поставља један проблем, који је изражен у Сфинксу. Сфинксом, који је пола животиња пола човек, египатски дух хоће да изрази своју тежњу за слободом и немогућност да до те слободе дође: ослобођење човека од природе Египат поставља као задатак који има да се реши. Јеврејски народ преставља у историји својом религијом идеју духа одвојеног потпуно од природе, идеју духа у апстрактној форми. У јеврејској религији дух је творац и у извесном смислу господар природе. Међутим дух треба схватити као нешто што је у природи, што излази из природе, што није над њом. Хегел допуњава значај јеврејског народа доцније пре•• лазећи на хришћанске народе. Прелаз од персиског царства ка новим народима, који се јављају као носиоци историје, чини по Хегелу Египат: из египатског духа постаје грчки. Међутим ово је више један идеалан прелаз. Дух се јавља у грчком свету у једној вишој форми,