Delo

X Е Г Е Л 385 као слободан дух, или као нешто што је свесно своје разлике од природе. Натпис у храму богиње Нејте у Саису гласио је: „Ја сам оно што постоји, што је било и што he бити; нико није открио мој вео“. Грк је томе додао: „плод, који сам родила, је Хелиос (Бог светлости)“. На тај начин грчки Аполон са својом девизом: човече, познај себе, постаје решењем загонетке Сфинкса. Грци престављају доба младости човечанства. Њихова историја, вели Хегел, почиње једним а завршава се другим младићем (почиње Ахилом а завршава се Александром, одакле Хегел изводи историску нужност што је Александар умро млад). Грчки дух преставља слободу индивидуалитета, та слобода иде до лепоте, али не даље, т. ј. то је слобода духа, која не одваја дух од природе, већ га оставља у хармоничном јединству с природом, што сачињава индивидуалну лепоту. Тај се елеменат грчког духа јавља у три форме: као субјективно, као објективно и као политичко уметничко дело. Као субјективно уметничко дело лепота индивидуалитета се јавља као лепо људско тело; као објективно уметничко дело она је свет богова; као политичко уметничко дело она је демократски устав (Хегел на име сматра грчко државно уређење као демократско, рачунајући ту и Спарту, што је нетачно). Све форме грчког живота, и државног и друштвеног и духовног, само су остварење идеје индивидуалитета. Грчку историју дели Хегел на три периода: 1-ва периода до персиских ратова; 2-га до пелопонеских рагова; 3-ћа до Александра Великог и његових следбеника. Сваки исторнски народ, т. ј. народ који се развија и пропада, има по Хегелу у своме развитку три периоде: 1. периоду развића, у којој народ гтостаје свестан себе; 2. периоду победе и величине, у којој дати историски народ долази у додир с претходним историски.м народом, уништава га и тиме себе диже; 3. периоду пропастн, у којој дати историски народ долази у везу с будућим историским народом. Поменуте три периоде грчке исгорије Хегел сматра за идентичне са овим трима периодама, при чему он и македонску државу рачуна за грчку. О другој периоди грчке историје Хегел је направио неколико лепих примедаба. У њој долазе Грци у везу с Персијанцима, међу њима настаје борба у којој Грци иобеђују Га noбеда долази у највеће победе у светској историјн. „Несумњиво да су веће битке бивене, али ове битке живе вечито у успоДело, књ. 70. 25