Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 409 жена према јасном смислу уредбе. Блага и помирљива карактера, Софоније није успео да савлађује тегобе којима је био окружен. „Постављен између неповерења турске владе и интрига високог свештенства и световњака, писао је ђенерал Игњатијев, патријарх је немоћан да учини добро које се од њега тражи; са разорним елементима који подгризају патријархат, чак и какав Фотије не би донео озбиљних побољшања. Независна и енергична човека не би трпили Турци; у брзо би га оборили са екуменског престола...“ — „Увек сам био мишљења, закључивао је амбасадор, да је уводоћи фамозну уредбу, Порта успела да поткопа патријаршијску власт и да инвалидира старинске повластице Цркве. Данас је очигледно за цео свет да администрирање Црквом постаје немогућно ако се уредба радикално не измени. Требаће, на име, учинти тежим збацивање патријарха и ублажити право које даје уредба двема трећинама синода и мешовитог савета да захтевају пад патријархов. Без тога, биће још мање стабилности него у прошлости. Ништа није лакше интригантима Фанара и Пере него да саставе већину по уредби; чланови синода заин тересовани су тим честим променама које им отварају изгледе да дођу на власт."1 Избор новога патријарха био је у фебруару 1867 г. Патријарх Григорије VI, који је већ раније заузимио екуменски престо, био је поново изабран овога пута. Захваљујући својем строгом и часном карактеру, тај црквени великодостојник уживао је велику популарност код православног народа. И баш његове заслуге створиле су му знатан број непријатеља. Григорије VI мрзио је интригу и није тражио власт. То је била верска душа код које су духовни интереси Цркве били претежнији од свих других обзира политичког и националног реда. Гркпореклом, оннијемислио спуштати Цркву на ниво огорченог органа јелинизма, присталица егзалтиране грчке странке. У његовој личности, чисто верски елеменат триумфовао је у Великој Цркви и заметнуће оштру борбу са световним странкама заслепљеним претераним национализмом. Тренутак је био озбиљан и одлучан. Реч је била о правцу којн ће узети велика питања отворена на терену религиозне политике. За време избора, руска амбасада посветила је била све своје напоре успеху кандидатуре Григорија VI, употребљујући свој утицај једно за другим код Порте, на Фанару и код пред1 Телеграм ђенерала Игшатнјева. Пера, 6—18 декембра 1866, № 279.