Delo

410 Д Е Л 0 ставника православних земаља које су имале право гласа у том питању. Чим је патријарх изабран, амбасадор Русије посла првога секретара амбасаде, г. Онуа1, да му преда уобичајена честитања. Нови избраник врло је љубазно примио г. Онуа. После измене комплимената: „Одгајен сам и одрастао сам, рече му, у идеји да наша Црква може очекивати спаса само од Русије; у моје време није било бугарског питања; била је само Велика Црква, над којом је бдила Русија. Данас многи људи мисле да Русија поклања све своје симпатије Бугарима. Што се мене тиче, ја имам уверење, да Русија неће лишити патријархат своје моћне потпоре“. Пре но што ће примити положај, патријарх постави општој Скупштини сазваној ради избора две претходне погодбе: 1-во да ли ће му народ дати своју потпору за захтеве старинских привилегија датих цариградском патријархату Мухамедом II и садржаним у старинском берату1 2; 2-го брза ревизија црквене уредбе и уклањање свих чланова који не би строго били саобразни прописима црквених канона."3 Скупштина одушевљено прими предлоге часнога прелата. Од своје стране, министар спољашњих послова, Фуад паша, изјави своје живо задовољство депутацији која му се представи ради саопштења ресултата гласања. Сам султан изгледао је као да се надмеће са својим министрима примајући новога патријарха са необичним почастима. Поверење православног народа, потпора руске дипломатије, обзири турске владе, све је изгледало да прориче присталицама Григорија VI срећни понтификат. Водећи потпуно рачуна о озбиљности посла који ће предузети, патријарх се са много енергије даде на рад. Он чврсто одлучи да се пре свега ослободи утицаја с поља. Чекајући на пројектовану ревизију уредбе, он по својој власти одлучи о овим мерама: 1-во повући из мешовитог савета четири духовна лица која су улазила у његов састав, не дајући да се она замене са толико чланова световњака. Та је мера имала за циљ да јасно повуче демакарциону линију између духовничког и световњачког елемента и, остављајући овоме последњем бригу о економским 1 Касније министра Русије у Атини. - Акт инвеституре којим је султан потврђивао избор патријарха; у том акту била су побројана права и надлежност новог избраника у цивилним питаљима. 3 Телеграм ђенерала Игњатијева, Пера 18—30 фебруара 1867, Л» 42.