Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 411 пословима, учинити крај увлачењу световњачких утицаја у синод; 2-го не замењивати према уредби шесторицу чланова синода који су ускоро морали из њега изаћи, али их привремено заменити са толико епархијских епископа, изабраних између најобразованијих и најуваженијих1. У исто време, патријарх није пропуштао ни једну прилику да изрази жељу да што више причврсти везе између Велике Цркве и Русије. Једнога дана он рече амбасадору Русије да би, по његову мишљењу, било веома желети да се установе непосредни односи између двеју Цркава изван сваке интервенције руске владе. „Кад политички агенти, рече, добију дужност да расправљају о верским стварима, увек су готови да им приписују прикривену политичку мисију, под маском вере. Не би више тако било онога дана када би високо руско свештенство отворило са патрпјархатом (у духовним питањима) непосредне и трајне односе, независне од сваке владине акције“. И достављајући те речи, посланик додаје, да се много разговара о томе кад год се сретне са патријархом-. Неколико месеца после својега избора, Григорије VI саопшти представнику цареву, под печатом најдубље тајне, пројекат за решење бугарске размирице који беше сам израдио. Више сличних покушаја чињено је већ било и пре њега. Састазљане су комисије да испитају то трновито питање и да му нађу решење, али су те комисије давале Бугарима само илузорне концесије које их нису могле задовољити. Патријарх Григорије изгледаше, на против, одушевљен широким духом помирљивости и искреном жељом да се дође до споразума. Кад је сазнао за његов рад, ђенерал Игњатијев овако је сводио своје утиске: „Патријархов пројекат обухвата целину измена које дају најстварније гарантије бугарским аспирацијама. Господин Григорије никако се, у осталом, није варао о замашају своје комбинације. „Ја подижем својим рукама, рекао ми је, мост за политичку независност Бугара“3. Пројекат патријархов давао је Бугарима аутономну Цркву уздигнуту на егзархат и састављену из јепископија са становништвом искључиво бугарским. Те епископије обухватале би ова места : Видин, Ниш (у оригиналу стоји Nicliova), Ћустенднл, Врача. 1 Телеграм ђенерала Игњатијева, 28. фебруара—12 марта 1867 № 64. 2 Телеграм ђенерала Игњатијева, Бујукдере, 18 30 јула 1867 .V 196. 3 Тајни телеграм ђенерала Игњатијева, Пера, 2—14 маја 1867, .V- 158.