Delo

-414 Д Е Л О Црква стављала на супрот својим противницима национализам исто онако претеран као и њихов. Није било довољно да му је на челу био патријарх достојан свакога поштовања и који, у осталом, није и сам био без грчкога патриотизма. Патријарх је располагао стварном влашћу само у толико у колико му је то допуштао његов морални утицај. Видели смо да је одмах после својега избора ГригоријеУ1 помишљао да постави патријархову власт на солидније основе. Акламиран од стране православног народа у Цариграду, он је од народне Скупштине добио формално уверење да he му она дати сву своју помоћ у делу ревизије црквене уредбе коју беше одлучио да предузме. Али популарност главара Цркве није се одржала пред вешћу о његовом помирљивом држању у бугарском питању. То је било довољно да расхлади жарке симпатије којима је некада окружавано његово име. И покретљив и импресионистички грчки народ био је убеђен од стране партијских вођа да патријарх стари, и да се даје завести панславистичким смутњама, којима више није био кадар давати чврст отпор. Истина је да се Григорије VI није знао одупирати многобројним утицајима који су се борили око патријаршијског престола. Није успео да задржи чврсто и одмерено држање које је био изабрао у почетку својега другог понтификата и његова политика колебала се, очевидно, између жеље да нађе правичну солуцију озбиљном отвореном питању, и страха да се не замери својим сународницима. И тако је дошао мало по мало готово да жали због концесија које већ беше дао Бугарима, одбијајући упорно да учини још један корак више на томе путу. Година 1868 била је особито повољна за Бугаре. Критско питање задавало је велике узнемирености Турској. Отоманска влада мислила је да је у очи рата с Грчком. Верна својој традиционалној политици, Порта се трудила да нађе у самој царевини противтег грчкоме елементу који јој је био непријатељски расположен, и наравно, у томе критичном тренутку нису штедили храбрења сваке врсте, па чак и обећања Словенима. За један тренут Порта је била обузета узнемиреношћу видећи покушаје приближавања између Бугара и Велике Цркве. „Употребила је сва средства да реагује противу тенденције која није одговарала њеним интересима; — огледала је нарочито да подстиче национална осећања Бугара противу концесија представљаних као претеране и илузорне у исто време“. Протурили су глас да би