Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 415 влада обезбедила Бугарима реалније користи. Велики везир Али Паша прими једну бугарску депутацију којој изјави „да је „Порта расположена да призна Бугаре као народност (милет)“, али би се уздржала од сваког мешања у верску размирицу. Концесија коју је обећао велики везир није била таква да расхлади марљивост Бугара, који су већ гледали у њој клицу аутономне организације ка којој су их гониле све њихове тежње1. Користећи се добрим расположењима турских министара, Бугари огледаше да заинтересују непосредно Порту за своје преговоре са Великом Црквом. Предлоге и пројекте сваке врсте подносили су Турцима, убеђујући их да је питање више политичког него верског реда и да је према томе влада падишахова компетентна за њ. Турци нису тражили ништа друго него да се умешају у унутрашње ствари верских заједница да би приграбили управу над њима. Али од стране високог грчког свештенства не наиђоше ни на какву предусретљивост. Бојећи се једнако да ће се утврдити споразум између патријархата и Бугара, и да ће се тако изгубити сва корист од решења размирице, Порта одлучи да се наметне између двеју страна и да им издиктује основице погодбе која је морала садржавати ове тачке: 1. Слободан избор свештенства од Бугара; 2. Цркве које су начињене о трошку бугарског становништва биће признате за њихову националну сопственост и они ће имати права да граде нове; 3. У свакој епископији бугарски митрополит и епископи бираће другу резиденцију а не ону у којој су грчки црквени великодостојници; 4. Специјални бугарски синод, коме ће председавати какав бугарски примат, заседаваће у Цариграду; 5. Бугари који буду хтели остати потчињени грчким владикама, имаће право на то; 6. Духовна супрематија патријархова биће призната и његово ће се име спомињати за време службе божје. Тако је, као што је напомињао амбасадор Русије, цео предлог имао за циљ не измирење, него трајно одржање несугласица. Не говорећи о многобројним споровима које мора подићн право признато Бугарима да захтевају цркве саграђене некада о њнховом 1 Телеграм г. Стала, отправника иослова Руснје. Пера, 13—25 фебруар и •5—17 марта 1868, № 42 и 64.