Delo

416 Д Е Л О трошку, пројект је садржавао једну контрадикцију која је скакала у очи између 3 и 4 члана. Одиста, бугарски синод који би заседавао под председништвом једнога примата у престоници екуменског патријарха, како се то могло сложити са обавезом постављеном у ранијем члану да бугарски епископи бирају друге резиденције а не оне у којима су грчки епископи? Пројект буде саопштен Бугарима преко министра спољаљашњих послова Фуад Паше, у наточ обећању које беше дао патријарху да то неће учинити. Зла воља Порте била је очигледна и ђенерал Игњатијев не пропусти да то изјави Фуад Паши. Представник царев огледа све своје напоре наговарајући патријарха да учини све што може да би дошло до брзог и непосредног споразума. Није штедео журне препоруке ни бугарским шефовима. Али је време протицало брзо. Што се тиче патријарха, дотеран до краја свакојаким интригама које су се сновале око њега, он је све више и више постајао неодлучан. Под утицајем чланова својег синода, он изјави Игњатијеву да, „ако Порга објави своју одлуку, Велика Црква протествоваће и оставиће по том одбрану својих права божанској заштити".1 У том међувремену, Порта упути екуменском патријарху два пројекта за решење размирице. У ноти (тескери) којом се спроводила пошиљка, Порта је констатовала немоћ напора да се дође до солуције. „Како је потребно одржати права, прерогативе и привилегије грчкога патријархата, — говорило се у ноти, — како је не мање потребно одржати, у погледу верске слободе, високе концесије дате свим редовима поданика Царевине; како, поред осталога, стање у коме се налазе ствари од кад је то питање избило ни може и даље трајати, — Порта се потрудила да нађе средство за погодбу која не би била у супротности са правима која постоје и са основним верским канонима, и то на начин да се прометне у споразум и у мир непријатељство које је потицало из те ствари“. Утисак који је на патријарха и на грчко свештенство учинио тај корак био је врло жалостан. Али Григорије VI био је још више увређен када, незадовољна тим актом мешања у послове Цркве, Порта овласти Бугаре да публикују у листовима текст тескере и пројекта. Одлучени да не признају бугарску Цркву која би се конституисала на супрот патријархату и да њену хијерархију тре1 Телеграм ђенерала Игњатијева, Бујукдере, 11—23 јуна. 1868. № 163.