Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 417 тирају као отпадничку, грчки великодостојници гледали су да скину са себе сваку одговорност. Тако су пребацивали Русији да је у неку руку навела Велику Цркву на ту жалосну одлуку остављајући је њеној властитој снази. Дим тобожњим напуштањем с наше стране, напомињао је Игњатијев, они гледају да у напред оправдају појаву на Истоку једне отпадничке секте коју се труде да примакну нашим староверцима.“ Раздражено грчко јавно мишљење ишло је још даље и оптуживало руску амбасаду да је она сугеровала Порти предлоге које ова беше учинила. Корак Портин, наравно, није се могао оставити без одговора од стране патријархата. Оправдано увређен поступком који су употребили према њему, Григорије VI, од своје стране, није се уздржао да очита лекцију великом везиру, кога је прикривеним речима оптуживао да је дао доказа о великом незнању у испитивању питања која прелазе његову компетенцију. „Узвишена влада Његовог Царског Величанства, писао је Григорије VI, не знајући вероватно да су сва црквена питања у суштини верска, мисли да бугарска размирица није у вези с вером, и без сумње сматра за религију догму. Ми смо дакле принуђени, и по компетенцији и по светој дужности, да јој доставимо до знања да је свако верско питање које се дотиче установа и светих канона цркве, подједнако верско питање; према томе, до год се признаје да припада, као православни хришћанин, нашој Цркви, не може се, без осуде газити ни један од апостолских и синодских канона, него се они сви морају примати као божанске речи; jep је у свакој православној Цркви као један члан вере да су апостоли и свети екуменски концили на дахнути Богом. Дакле, како се то питање не може решити а да не буде упоредно испитано са апостолским и синодалним канонима, очигледно је да је то верско питање. Тако исто, како су два предлога, предложена за решење тога питања, очигледно у супротности са више светих канона, из тогаизлази да су ти предлози противни вери. „Сам тај разлог био би довољан, без сумње, да оправда пред узвишеном владом и васељенском православном Црквом, одбацивање тих пројеката; али, поред осталога, ти пројектн, кад се добро испитају v целини, изгледају противни не само канонима Цркве, него у самој суштини и духу хришћанства, то јест Догми вере“. Патријарховој послапици било је додато детаљно обарање Дело, кн>. 70 27