Delo

418 Д Е Л 0 двају портиних пројеката. Ови последњи заснивали су се на националном принципу, који су истицали Бугари и имали су као слабу страну недостатак тачности у границама будуће бугарске Цркве. Није било тешко доказати још један пут да је одсуство тачности намерно уносило забуну и пометњу у разграничавање Цркава. Постојање у истоме граду (Цариграду) двеју црквених власти — баш — митрополита (егзарха) бугарског са његовим синодом поред патријарха по јединој побуди разлике у расама, било је у формалној контрадикцији са канонима Цркве.1 Исти канони, као и практика које су се држали свуда захтевали су тачно одређивање граница свакој црквеној области. Пројект је утврђивао да, у епископији са мешовитим становништвом митрополит мора припадати народности већине, али да мањина има права изабрати себи епископа. Овај последњи био је потчињен у исти мах двема верским властима, власти своје народности и власти митрополита у главном месту. Та двострука потчињеност такође је извор сталних неспоразума. „Што нарочито подиже замерке патријархове противу пројеката Порте, изводио је укратко Игњатијев своје импресије, то је што ту није питање о једној Бугарској, то јест о широј или ужој црквеној области, него о Бугарима који би се тако свуда склонили, где год би се нашли, под канонску власт о којој су дотле снивали. То би било, по мишљењу господина Григорија, кидање црквених веза због принципа народности“.1 2 Патријархова посланица није садржавала у себи само оштру критику за портине пројекте и бугарске претенсије. По што је довољно доказао ненадлежност владе у верским пословима, господин Григорије закључивао је са потребом да се размирица поднесе одлуци екуменскога концила који би се морао сазвати у Цариграду. У ранијој фази размирице, када су се њихови захтеви постављали на одмереније основе, мисао да се обрате арбитражи свих автокефалних Цркава на Истоку више пута долазила је у разговоре Бугара са амбасадором Русије. Сада, улоге се беху измениле. Од угњетених раније, они су постали нападачи. И када 1 Тај неоспорни аргуменат заснива се на XII канону IV екуменског концила, чиј текст не даје маха за два тумачења. То је тачка која се најјаче даје нападати с гледишта црквеног права у организацији бугарског егзархата. 2 Ђенерал Игњатијев кнезу Горчакову. Пера, 22 октобра—3 новембра 1867, № 267.