Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 419 Велика Црква, од своје стране, предложи да се размирица поднесе концилу Цркава на Истоку, Бугари живо протествоваше, предвиђајући да концил не би могао задовољити оне од њихових захтева, који су били противни канонима Цркве. Турци, од своје стране, викали су противу идеје о екуменском концилу, бојећи се нарочито да Русија, преко својих представника у концилу, не добије сувише утицаја у пословима Цркве. Министри турски подстицали су Бугаре да протествују противу концила. У исто време, храбрили су испод руке Бугаре да се уреде у независну Цркву и да приступе избору својих епископа и синода према пројекту Порте који је одбацио патријарх. Дали су разумети Бугарима да им ферман, којим се освештава дефинитивни састав бугарске Цркве, не би био одбијен чим би се епископи, окупљени у престоници, сложили о основима нове организације. (Наставиће се) (Превод с француског) Кнез Григорије Трубецкој. 27* /