Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

РЈАВА у" 57

Предвиђајући као блиску пропаст Турске, кнез Чарториски налазио је да треба испитати какву би добит могла отуда извући . Русија и каква би средства требало одмах да употреби да не буде изненађена и да не изгуби плод дотадањег истрајног рада у Турској. Е '

Што се тиче Срба, он је сматрао да ће их Турци, у случају ако им нада у Русију остане узалудна, потпуно прегазити или да ће Срби у очајању, видећи Французе у суседству, потражити њихову заштиту а француска влада похитати да се тиме користи како би свој утицај на турске ствари повећала и остварила своје планове односно Турске Царевине. Он се још бојао да Црногорци, Херцеговци и остали Срби-и други, који су се сматрали малб као руски штићеници, када буду видели равнодушност руске владе према њиховој браћи у Београдском Пашалуку, не пођу за њима и не затраже и сами помоћ Француза. Како му је све то изгледало противно интересима Русије, он је своје мисли изложио цару Александру и предложио му: 1) да се молба. српскога—народа—пошаље_руском посланику у Цариграду, с наредбом да је у оригиналу преда турској влади и да учини све што може да је склони да напусти војне припреме, да буде праведна према Србима и да прими њихове предлоге 0 њиховој будућој управи 2) да се Србима да-_могућност да се одупру турским трупама и да им се-ради-тога одмах достави, преко руског консулата у Букурешту, 10,000 дуката и да се поради да им бечка влада пошаље потребну муницију и 3) да се српским старешинама тајно саопште мере које царски двор предузима у њихову корист и да им се препоручи да се потруде да освоје Бесград-а-да непрестано уверавају турску владу да су готови да остану њени поданици, ако само буде усвојила њихове праведне захтеве и напослетку, да их одврати од сваких веза с Французима.!).

Цар је те предлоге усвојио. Чарториски је одмах известио руског посланика у Цариграду. да се-цар-нарочито интересује за српски народ. Ако су пролазни успеси — писао му је он — које су Срби постигли, дали прилику турској влади да их пападне, мора се признати да су нечувена мучења, којима су били изложени од стране турских официра и нагнали Србе да збаце са себе јарам који је постајао неподношљив и да затраже да сами управљају својом земљом, остајући верни подаНици султанови. Мали успех који су дотле имале српске молбе долази отуда што је турска влада сигурна да може савладати један побуњени народ, коме је јунаштво једино средство за одбрану, али у овом тренутку та сигурност не може више постојати. Потребно је скренути пажњу Турске на суседство БеоГрадског Пашалука с новом покрајином француском. ДалмаЦијом, и на добро познати обичај Француза да-не пропуштају. никакву прилику за мешање у ствари својих суседа, да би их

1) Извештај кнеза Чорториског цару Александру, од 23 јануара 1806 (Сборникљ рус. Ист. обшества Св. 82., стр. 275—278).