Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

аи аи

:60 ; ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

„ставкама аустриског и руског двора у корист Срба и о одговору

који им је турска влада дала. Он му је предочио да се Срби могу обратити Француској и изјавио је да турска влада „при“ знаје лојалност осећаја цара Наполеона и да верује да он неће примити бунтовнике.1)

Француски дипломата примио је ово саопштење с особитим

"задовољством. До тога тренутка турска влада није никад

ништа саопштавала француском посланству о српским стварима. Избегавала је чак сваку алузију на то деликатно питање. Али, Рифен га је и покрај тога пратио с великим интересовањем. Једно

лице, које је остало непознато, дало му је да прочита и да пре

пише ноту Италинског, од 31 марта и депешу кнеза Чартори-

«ског, од 15 фебруара, која јој је била приложена.2)

Чим је прочитао писмо кнеза Калимакија, он га је одмах известио да ће га саопштити својој влади и додао је, да му одговор турске владе на представке дворова бечког и петро“ градског изгледа „пун правичности, уљудности и достојанства. и да он дели његово уверење да цар Наполеон, ако га Срби буду молили за: посредовање, неће примити бунтовнике.3)

Турска влада је тада стекла уверење да је успела да се

| - ослободи сваког страног мешања у српско питање.

П.

Ново проширење устанка ван Београдског Пашалука: Устаници у опасности од више турских армија. Њихове молбе за помоћ са стране. Српска победа код Чучуга (15 априла 1806). Карађорђе и Владика Петар |. Наступање босанске војске преко Дрине. Долазак једног изасланика руског генерала Михелсона у српски логор (Јула 1806). Преговори проте Ненадовића с турским пашама. Наступање руменлиске војске ка Делиграду. Опасан положај устаника. Мисија Петра Ичка у Цариграду (јула 1806). Турски порази на Мишару и на Делиграду (Августа 1806) -

Према плану који су утврдили почетком Децембра 1805, устаници су се користили зимом да заузму положаје који су господарили главним улазима у Београдски Пашалук. Захваљујући вештини и јунаштву Миленка Стојковића, Петра Добрњца и других војвода а нарочито капетана Жикића, Радича Петровића, поручника Симића и других официра који су им дошли у помоћ из Аустрије, устаници су,у току првих месеца 1806, успели да освоје Пореч на Дунаву, Параћин, Ражањ,

Одлексинац, Крушевац, половину Новопазарске Нахије и Стари

Влах. Капетан ЖиКић, који је командовао устаничким одредима на југу, према Нишу, изабрао је и утврдио један јак положај на путу из Алексинца у Ражањ, који је играо важну улогу у доцнијој борби против Турака и који је, због тога, назван

1) Кнез Калимаки Рифену, 14 маја 1806. (А МИ Д. у Паризу "Турска. Пол. Преписка. св. 215, л. 281).

2) Рифен министру, 15 маја 1806. (Исто. л. 293). 3) Рифен :незу Калимаки, 14 маја 1806. (Исто. л. 288.)