Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

“ Е ГЛАВА У. (5

Делиград (град јунака.) Срби из свих околних крајева позиваликеу к себи устанике, али војне опреме није било!).

Међутим, из Беча им је стигао глас да је Аустрија одбила да им да оружја и муниције. "У тој невољи они су се понова обрнули Русији. Како је Петроград био врло далеко, обратили су се, 18 марта, главном команданту руске војске на Дњестру, генералу Михелсону и молили су га за помоћ „у војницима и материјалним средствима. 2) |

Наскоро затим, извесни одреди босанске војске већ су почели прелазити Дрину. Они су, у Априлу, успели да продру у долину Колубаре, под командом неког О љачкали су и попалили многа села. Овај упад бацио је био страх. у народ. Али, старешине нису губиле главе; скупили су својељуде и, после више неодлучних сукоба, успели су, 15 априла,лћ да разбију Турке ко а, недалеко од Ваљева. |

У том је стигао у устанички логор један изасланик владике црногорског с писмом за Карађорђа. Сазнавши за ратне успехе устаника владика им је честитао победе и тражио обавештења 0 њихову положају. Осем тога, јављао је Карађорђу како се. спрема да_се бори-против Француза и да од Аустријанаца отме 4

Бок Которску, 3) = И = сл ТА Пати су још од почетка устанка помишљали на Црногорце и надали се њиховој помоћи. Позивали су их више пут | на заједничку борбу, али без успеха. Међутим, кад је овдба | писмо владичино стигло Карађорђу њихова је ранија нади у“ оживела. Карађорђе је одмах одговорио владици једним дуги и лепим писмом. Захвалио му је на честиткама и уверио га да су Срби држали да ће Црногорци „у општем ослобођењу прву помоћ роду своме учинити и да су се зато свагда Богу молили да их с њима сједини.“ _ Пошто га је известио зашто се они ооре и у каквом се тешком положају находе, Карађорђе је молио владику да с Црногорцима „с леђа на Босну удари“, па да је победе и да се уједине, и да живе и буду једна браћа, једно тело, једно срце и једна душа и љубазни суграђани под једним крилом и заштитом благочестивог господара сверуског.“ „У данашњој зори — писао му је он даље— ако сви марљиво пред сунце не порадимо, никада се више сунце за Србина родити неће па и онима, којима је досад сијало, може за навек заћи.“ “)

Владичин одговор на то писмо очекиван је с највећим нестрпљењем. Међутим, опасност са стране Босне постојала је све већа. Видећи да неће бити у стању да одоле турској војсци

ст Г х ; 0 · (М. Вуки еви! ·

Ис 0. 36 8) 1 ТијИ 24 априла 18 6 ( ћ п

188 1 86 | | И еп (1806 1812). (5 Петерсбурељ с), о . | Ј

Ву и " ћ ; = Р арађорђу од 21 фебруара 1806. (М жилевић. Исто 369). | 7)

=) Писмо Карађорђево владици Петру Т од 16 априла 1806. (Исто

350—8372)