Gajenje male dece

творено-плавим или сивим завесама, јер зраци што оздо долазе слабе вид. Осим тога завесе што се дижу и спуштају треба да су такође затворено-плаве боје или сиве, п треба их тако удесити да се спуштају кад хоћемо да отклонимо светлост; другим речима завеса треба да је учвршћена доле а не горе као што то обично раде. У детињој соби треба да има што мање намештаја. јер он својом запремином истискује ваздух, гута мпого кисеоника и ствара много прашине. Намештај у детињој соби треба да је покривен сивом мушемом а не вуненом митеријом, јер ова даје више прашине но мушема, а и теже ју је чистити. Диван, наслоњача, сто, орман за рубље детвта, кревет детињи, материн — то треба ла је цео намештај у детињој соби. Ћилиме, покровце, не треба ни пошто држати у детињој соби, јер онп само увећавају прашину. Ако се врата добро не затварају него зјапе, онда треба уметути мушему, како би се врата добро затварала пи ветар не би дувао: тако исто треба радити и са прозорима. Добро би било имати још једну собу празну поред детчње, у коју би се дете износило за време чишћења његове спаваће собе И за ту собу вреде горња правила.

Детету је погребан чист ваздух. с тога се нечисте пелене морају одма износити из собе. У детињој соби не сме се пушити, јер дим не само да дражи органе за дисање и очи, него штетно упливише и на сву нервну сис тему детета. Жигице такође не ваља држати у детињој соби, јер оне испаравају много Фосеора — и дете мора да га удише заједно са ваздухом.

На завршетку да кажем неколико речи о осветљењу. Поазнато је да вештачко осветљење јако квари ваздух, јергорење не само да троши кисеоника што је ваздуху који је преко потребан и за дисање, него још : даје разне штетне гасове. У томе су лојане свеће најгоре, јер дају смрдљиве гасове. Обпчан петроулеум, даје горењем својим много угљене киселине,