Glas šumadije, 15. 07. 1890., S. 1
_(ТАЈЕ НА ГОДИНУ ЗА СРБИЈУ. 12 дин, „ЗАР СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 06 ~ 20 дине.
и ~
рданбројЈОпарадин.
И А «: Е
~ “= > И ~
полатину, праве
:
Ди“ вв Боа итњнху . ГЛАВНИ УРЕДНИК: |, ти
>
Ббочо Ј. Радовановић
~ ~ у ти У =
"46 про. 22000000% 15. Јула 1890. _
= = звати
«
па пи
~
· Џретилату слати власништву, (а рудом 3 редништву „Гласа Шумедије. 00. За огласе плаћа се-5 пара дин. од петитног
! аи дане Р МЕ. __ реда а за „Припослано, 50 пара од врбе
РЕРА ИЗАШ , ћ МИ РА Ра у Е + > х . |
реј же“ до — --
ИЗЛАВИ СРЕДОМ, ПЕРРОМ И НЕДЕЉОМ.
|—______----___________Н____
Зашто ступамо у акцију 2“) _
Улазак Напредне странке у акцију расво се тумачи и у земљи и на страни. И | дко смо ми баш у првом броју „Видела“ се произвољним нагађањем долази до заг | кључака, који данас у ствари не стоје. | Један београдски лист, чувши за кретање | у Напредној странци, поплашио се да се | ун не користимо забуном, у којој се зем| ја данас налази, па да се невиђено не | прокрадемо си за министарске Фотеље не | заседнемо. А извесни бечки листови налазе | ла се нашредњаци крећу за то што ради| кална странка слаби, а то опет посредно
=
| Ми сматрамо да нам је дужност пред | јавним мњењем изјавити, да, нам власт није | ни намера, ни циљ. к | Вршење земаљске власти ми смо увек сматрали, па и данас сматрамо, као дуже | пост. и то као тешку и ПАДНЕ да; не |рекнемо чак и неблагодарну — дужност. | „и смо власт имали у рукама, имати смо је пуну и за дуго време. Познали смо је и носимо петивеко уверење, да у њој нема „никакве сакривене дражи, ако се хоће да врши (без застрањености, без тесногрудости, без личних и партијских смерова. У"верење, које смо ми после седмогодишњег вршења власти стекли, састоји се у томе да је врло тешко служити истини, 2 још теже борити се са заблудама и интригама, "са лажи и са анархијом. Оно се за нас "своди целокупно у то, да власт није сласт. И зато ми сматрамо за дужност да успо_којимо онога нашег колегу из „Срп. Неза| висности“, који је ту скоро против нас од“ "свпрао узбуну и да му кажемо да му ј |свирка на јалово и дошла и прошла.
| Исто тако нећемо да подржавамо ни празно радовање „Н. Сл. Пресе“, као да ми ступамо у акцију за то што радикали слабе. На против, ми баш за то ступамо у акцију што налазимо да радикали до зољно не слабе, да су још и одвише јаки п да је противу њихове разузданости У | власти, нуждан много јачи отпор, н0 што ' су та за ово годину дана пред собом имали, Ми ступамо у акцију са уверењем, ла се излажемо истинитим опасностима и по_јединце и скупа, и то можда много озбиљнијим нето док смо у пасивности стајали. А би ди могло бали. истините и озбиљне опасности, кад би радикална странка била баш онако раслабљена, како се то „Н. Са. Преси“ чини 2 Не; радикална је странка још врло јака, о томе се не треба варати. Она није више онако јака како је то пре
Овај чланак Госн. Гарашанина прештампавано и5 уВидела“ на овом месту са његове важности, по 5 је у њему игложен програм акмије Напредне стравке
| пех; а данас их везу јасно рекли зашто у акцију ступамо, опет ,
|
| Б. о о: 5 пр. | бо 114+ то није знак слабости. Го истина није више
| указује на нашу, намеру да на власт дођемо.
врт о отне: "Један број! О пара дин. ~ - јули уибоолох 4 папОоркиивЕ
године дана била, али је опет јака. Онда "се она ослањала на народ; данас се ослања на власт. Онда је“ све 1
везивала заблуда, обе
".
вање и нада у ус-
ђ.. презање од казни. ' њима данас потпунија него што је била, а
снага, али је сила у | уноме смислу. У мо-
| ралном погледу то је“ један ступањ ниже;
али у стварном је- улого страшније него | оно прво. "У
М кад је то такб, онда ће нас многи упитати зашто управе. ступамо у акцију“ Ево зашто. = Де. =>
Наше амбиције нису претеране. Ми | ћемо бити са свим зајовољни, ако се једном имадне куражи да се закон уздитне изнад злочина и да се јасније одреди него што је одређено! данас — место, на коме између закона “и злочина треба да
"оно бар нека их вешају онако како се то
Начин, који је својствен само перу дичвога ов Предне странке, 5 уред. „11. =
стоји власт. Па онде још нешто, а то-је, | да власт у делу мал) „више врши закон а МА и ода“ А5е -
ј == мо па = пат он
у својим исправкама да мало мање лдво- | пира ва злочин. Ето шта би ми хтели унутра, |
па да будемо задовољни. То није ни много, нити не разложно.
Ни с поља наши захтеви не иду далеко. Кад се једном престане са бенављењем и приступи истинитом српском раду; кад престану ортакљлуци, у којима Србија има вамо да кулучи и штету да исплаћује; кад се буде добро разумело да смо ми на првом реду Срби, са својим српским именом, са својом српском историјом, са својим српским аспирацијама; да на нас није јопг дошао ред да водимо велико словенско коло: да их има и много јачих и старијих и позванијих зато; кад се буде схватило да свака наша кап зноја, свака наша кап крви треба да кане само на српску земљу, треба да залије само српске интересе и ништа друго — онда ће и нама напред њацима бити са свим право. Ни то, као што се види, није ништа много, нити нераздожно. Али за то је нужно имати већину 9
Па и ту смо ми у нашим жељама скромни. Нама је довдљна и мањина мала мањина — десеторица — четворица, __ један, који ће бити кадар да видим и имати срца да каже. И ако тај један не могне израдити да престану убиства, а оно нека за први мах изради, да се бар не убија у државним затворима и да се убијени не кувају у казанима — па ће и то битн доста. Ако је баш за славу српског радикализма нужно да се људи вешају, а
од вајкада оради, а не чешелом о ребро. Ако министри мисле да су подводници нужни, онда нека се бар у државну службу не узимају; за први почетак нама је и тожико доста. Мало по мало, па се надамо
све чланове странке.
7: | ; у злочин, насиље и блидарност је међу.
пар НЕ] пат =“ Ун МА км
с Ма 6 да ће (све доћи временом у свој реди бити како ваља, а да ми зе долазимо на власт. Ми са тим не кажемо да ми. нећемо "никад власт примити. То би била и лу дорија м лаж, коју су само наши радикали "кроз драдесет година народу - предиковали и" коју су за годину дана са врха до дна _ пемантовали. Кад на'нас дође ред ми ћемо власт примити; али не другојаче него она_ко, како лобар војвик прима да иде на мртву стражу. Примићемо је као дужност | и уузну и. опасну, али са тврдим решењем. | да је испунимо. И у колико то у људској могућности лежи, ми ћемо је и испунити. На сваки начин толико ћемо успети да у-
чинимо, да Србију једанпут за свагда кур-
толитемо од политичких чапкунлука, којих је она данас тако потпуна жртва. Толико | ћемо учинити, После тога нас може и не | стати, али ћемо однети уверење да смо Ор| бији велику услугу учинили. ЈЕ | |
==
ми. =
о ДОМА ће Беопги
И ТЕ
Збор. Напредњаци из среза ражањеког, окр. крушевачког, држали су 8. ов. м. партиски збор у Сталаћу, на коме је изабрат срески пододбор. За председника пододбора изабрат је Илија Милојевић из Сталаћа; за потпредседника Милојко Нагулић онд., за деловођу и благајника ЈовиФ П. Лукић, а за чланове: Милорад 'Косић, Милосав Клејић, Милорад Нагулић, Мика Лукић, Видојко Станојевић, Анта Лукић, Радосав Петровић и Миливоје Живановић, сви земљоделци.
На збору се уписало у чланство напредне странке још 250 лица. Било је и гостију са стране, који су на збор дошли, На ручку, који је био после свршеног збора, било је 85 особа. Свештеник г. Милан Алексић из Алексинца, наздравио је прву здравицу Њ. ВБ. Краљу, на шта. су сви присутни отпојали многаја љета а осуло се бурно „Живео.“ За тим је другу здравицу наздравио Милојко Нагудић, сељак, вођи напредњака г. Гарашанину, која је здравица такође поздрављена са „„Кивеој“ Трећу је здравицу наздравио свештеник ћићевачки г. Јован Гагић (талаћанима, који су као прави јунаци остали верни и непоколебиви чланови напредне странке, не дајући се обманути од лажних апостола радикалских. Весеље је трајало до пола ноћи.
Живеди Оталаћани!
Турска нота. На преставку и ноту српског министра спољашњих послова због убиства вицеконзула Луке Маринковића у Приштини, одговорила је отоманска влада, да она не може дати никакве сатисфакције за убиство ерпокст вицеконзула, нити какве материјалне оштете његовој удовици. ИДЊЕ У Убиде. — „Одјеку“ јављају из Приштине, да је свршена истрага по делу убиства српског