Glas šumadije, 14. 03. 1931., S. 1
ПОЈШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
Мзлазиа недељно
Чековни рачун бр. 55.140.
Огласи се примају по тарифи.
ГЛАС
Уређивачкк одбор:
Василије Пејхељ, Драгољуб Миловановић, Жика Цветковић,
СобјетсВби дампинг
Комунистичка иитернационала,
која стварно стоји на челу Ру- : сије и која њом управља, упорно | иде своме основном циљу, свом ; главном задатку: да сруши ка- : питалистички режим у свим зе- ; мљама, а да место њега оснује ко- ; мунистичку власт Совјета. Пре- : ма њиховом плану тај се циљ : може постићи помоћу перма- | нентне револуције, т.ј. изази- | вањем и остварањем револуције |
у разним местима и разним др- :
жавама. Ово је основна тактика комунистичке интернационале,
она то не крије и држи да су · сва средства добра, којима се постиже њихов циљ. Од свих. пак средстава најбоље и најефи- · касније је пропаганда, то се мора _ признати, и бољшевици су се. на том пољу показали као заиста | одлични мајстори. Пропагандом | су срушили стару Русију, про- : патандом су се дочепали 1917. године власти, пропагандом су |
· се учврстили и ето већ тринаест ;
година одржавају се.
У почетку своје владавине бољшевици су чинили велике :
напоре да би и у другим земљама изазвали револуцију и. преврат и делимично су имали | успеха, али је тај успех био : кратког века. Народна је свест : ускоро увидела право лице ко- ; мунизма и почела да се спрема |! за организовану борбу с тим! међународним злом. Перманен- ! тна револуција није успела, а! пропаганда је изгубила своју | чаробну моћ, јер су народи ви- |
дели да иза утопичних и неостварљивих идеја комунизма стоји авет грађанског рата са свима његовим последицама: смрћу, глађу, насиљем и убиствима. Пропаганда није имала толико
успеха и многе државе, које су | кокетирале са Совјетском Руси- | јом, опаметиле су се и почеле ;
да раде на остварењу једног
фронта за организовану и 3а-; једничку борбу са комунизмом.
исто време су бољшевици променили своју тактику. Пошто им није пошло за руком да иза-
зову револуцију у другим држа- : вама, они су привремено напу- | стили. мисао о перманентној ре- |
волуцији и изабрали су другу
|
тактику, а то је чувени њихово
дампинг.
Бољшевици. су променили так- | тику, али не и циљ. Задатак , њихов остаје исти, само што ме | њају средства и путеве за постигнуће тог циља. Дампинг је.
, '
Милен Николић, Радосав марковић
, дати своје положаје. Све зависи од организованог отпора од стране других држава. Снага бољшевика лежи у слабости њихових
једно економско средство за бор- |
бу и састоји се у томе, да једна | држава експортира у другу др
жаву огромне количине неких.
производа и то по тако ниској | цени, да дотична држава куда се | ти продукти увозе не може да | конкурише са увезеном робом. | Због сувише ниских цена на импортиране артикле, домаћа се производња те исте робе слаби, . "наступа поремећај у односу: из-
међу производње и потрошње,
наступа економска криза, ствара . се хаос у трговини, многе фа-. брике морају се затворити и ра- |
спустити раднике, количина тих · незапослених радника повећава ; се и тако се ствара незадовољни |
елеменат, који се најлакше излаже револуционој пропаганди и који служи комунистима као авангарда.
У томе је смисао и садржина |
дампинга.
1930. године бољшевици су | избацили на међународну пијацу : огромне количине пшенице и то ·
по тако ниским ценама,
да ни-
једна држава није била у стању · да конкурише са руском пше- : ницом. Па да ли имају бољше- | вици какве користи од дампинга>2 , Дабогме да немају, јер они мо- · рају продавати своје производе | испод вредности, значи да је:
дампинг јако штетан и за Совјетску Русију. Али се Совјети
не обазиру на то, јер није њима · стало до зараде. Њима је важно :
да изазову пошто-пото економ- ,
Гите у о
ски хаос, јер тај економски хаос увек проузрокује револуцију, а то је њима и потребно. И ради постигнућа тог циља бољшевици ће учинити велике жртве. Али ни дампингом бољшевици неће
успети, јер није сада за то ни :. ај и ; имамо публику којау задовољавају- ;
психолошки моменат ни згодна
Ес
политичка ситуација. Државе се | боре са дампингом, а огладнела : и истрошена Русија не може да ! производи до бесконачности и; већ се у самој Русији у самом ко- : мунистичком логору чују енер- ; гични протести против дампинга. ; И док се у иностранство извози |
жито, и продаје испод прометне ;. | гостовале код нас после рата, успеле да задовоље ову потребу и | ову тежњу наше публике, То су би- ;
цене, руски народ гладује, го |
и бос.
На захтев самих комуниста ,
руска се пшеница привремено више не извози и, ако државе
организују заједнички отпорни |
фронт, бољшевици ће се ускоро , одрећи своје тактике дампинга. | Даботме да ће они тражити нова |
средства јер неће они лако пре- |
противника.
Бнономсна еволуција америчних |
Сједињених Дртава
_ Економски институт Александра ; Хамилтона из статистичких података ; пронашао: је, да су америчке Сједињене Државе у 1919 г. произвеле : манифактурне робе у вредности од |
62 милијарде долара. За производњу |
у 1929 год.
"те робе било је употребљено 9 ми- : лиона радника. У 1929 год. произве- ; ле су исте робе у вредности од 68: милијарди и 453 милиона долара; за : чију је производњу било употребље- ; но 8,558.000 радника. Количина про- : изведене ман. робе у 1929 години ; попела се за 58,5%, над количином | произведеном у 1919 години. Вред- ; ност повећања произведене ман. робе ; над оном вредности у : 1919 год. попела се само за 10,3%,, , јер су цене робе у том интервалу ;
времена опале за 30,4%. Кад би се: произведена роба у 1929. год. прои- : зводила машинама из 1919 год., онда ; би се морало употребити 14,250.000 ; радника. Међутим техничким напрет- :
ком машинерије не само што није за ; вишак · производње упослено више : 5,250.000 радника, него је избачено ; са посла 240.000 радника од онога ; броја који је био упослен у 1919 г. | Из овога се види,. да је технички :; напредак машинерије један од глав- ;
них узрока беспослице у свету.
(сео јој Ој ој 5 Јој << МО ој 55005 ој 5 ДД
рукописи примају се : сваког дена од 4—6 : · часове по подне у: уредништву (зграда ;
општинског суда).
· Позориште, истинско, уметничко, ; од увек је била потреба нашега гра- ; да. Из два разлога. Прво, ми заиста ;
ћој. мери осећа и разуме шта је лепо. ; И друго, у хаосу болесних и бесми- | слених уживања, она почиње да тра- ; жи здраво задовољство, праве радо- |
сти, од којих се ствара истински, духовни живот. Према томе, позориште за нашу публику почиње да бива уметност која тежи ствгрању бољег човека, и лепшег, задовољнијег и узвишенијег живота.
Многе позоришне трупе, које су |
ле махом трупе без икакве уметнич- : ке вредности, лакрдијашке, са рђа- | Вим избором комада, и без икакве : позоришне организације. Њихова, те- : жња је била да се спусте до најни- ; жих нагона људске природе, ида. иду иза публике, уместо даје поно- ; сно предводе. Тако смо поред позо- : ришта увек били без позоришта, и:
нису |
КРАГУЈЕВАЦ, 14. МАРТ 1931. Бррој ЕН динар
Претплата годишње 50 дин.
Број 14
Рукописи се не враћају.
са мало радости а доста неповерења дочекивали нову позоришну трупу. Зар није крајње време да се озбиљно предузму мере да Крагујевац, највећи град Дунавске Бановине с ове стране Саве и Дунава, добије своје стално бановинско позориштерр То будуће позориште Крагујевца има бити потпуно бановинско, што значи да особље има бити на буџету Дунавске Бановине, независно у материјалном погледу, осигурано као и сви државни чиновници, са својим управником позоришта који не сме бити глумац. Питање зграде, позоришног дома, има исто тако да реши банска управа, а све приходе да она прибира, као и помоћ коју би пружили град и његове установе. Јер не треба се заваравати, да ће ма који град наше бановине, сем Новог Сада, бити у стању да својим сопственим сретствима издржава стално једну позоришну трупу. А кад је то већ немогуће, зар онда није праведно и поштено да Крагујевац као највећи град с ове стране наше бановине добије своје бановинско позориште, које ће имати своје стално седиште у Крагујевцу, а повремено гостовати по другим, мањим градовима Треба створити уговорно особље са осигураном кором хлеба, и 03биљном одговорношћу према уметности и будућем обнављању уговора. Док не стигну школовани глумци који ће ићи нормално кроз државну, чиновничку хијерархију. Тако ће сви градови којима припада бановинско позориште с пуним правом захтевати добру трупу, озбиљну игру, комаде од неоспорне уметничке вредности, и у глумцу гледати човека који врши једну значајну мисао у нашем
животу. Само на тај начин створиће
| се култ рада у позоришној трупи, и Претплата, оглест м :
неће се живети у непрестаном страху да ли ће се у половини или на крају месеца примити из прихода на благајни она јадна плата, или ће се чекати на какву бољу претставу да се утоли глад.
Крагујевац је град од преко тридесет хиљада становника, од којих има само на осам хиљада чиновника и државних службеника. То је град несумњиве историске прошлости, политичких, слободоумних збивања, интелектуалних прегнућа, и напредне садашњости. Од увек град школске омладине, Крагујевцу треба позориште дату омладину васпитава, и одваја од претераног спорта и нездравих уживања, На пет хиљада ученика и ученица налазе се у Крагујевцу. Потреба за позориштем показује се и у оснивању аматерских трупа на чијим претставама учествује цео град са свима својим сталежима. Од 19283 постоји Академско Позориште, које је неколико година само испуњавало једну велику позоришну празнину. Затим позориште Соколског Друштва, које дела већ неколико година, и постаје својина целе
наше публике, Па онда Позориште
Питомаца Војно-Занатлиске Школе, које задовољава са успехом потребу
позоришне игре на десетину хиљада
радника. И друге позоришне трупе које се повремено стварају у многим школама и хуманим установама. А поред свега тога позоришне трупе са стране гостују са успехом.
Зар све ово није јасан доказ да постоји потреба у нашем граду за