Glas šumadije, 01. 08. 1931., S. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ певао. ДИ 0 22 И

Излази недељно

Чековни рачун бр. 55.140.

Код.

Огласи се примају по тарифи.

Један држабни проблем:

ГЛАС

ШУМА

Ни

Уређивачки о дбор -

Југославији И Југословени —_

Поводом овога чланка г. Вукићевића, Уредништво |!

са задовољством отвара анкету. Оно ће радо уступити

странице свога листа свима озбиљним и практичним! предлозима: шта треба учинити да се створи прави тип |

Југословена, и истинска југословенска идеологија.

_У новом поретку ствари од јануара 1929 највећа текована, : од најдубљег значаја, јесте не- | сумњиво стварање Југославије. : То је највећа реформа, која у : суштини носи сву тежину нашег . уједињења, и речито показује: сву величину јасно одређеног : пута за будућност. То није само · име, већ програм, идеал, за чије :

остварење треба да се залажу |

сви, од Краља до чобанина.

Може ли се дати какво друго |

име које би тако пуно, потпуно |

обухватило овај програм, и ин- :

тегрално штитило нашу државу | у данашњим границама Може : ли бити за Јужне Словене већи : идеал од Југословенства и Ју- ; гославије»2

Па ипак није довољно само |

створити државу и дати јој име. И једном и другом потребно је

осигурати здрав живот кроз:

грађанску свест о правима и дужностима, и створити новог ч0века из Србина, Хрвата и Сло-, венца, који ће носити пуно ју- | гословенско обележје, претстав- ; љати прави југословенски шип, : хранити државу здрављем, кул- : туром и економским блатоста- | њем, и бранити је целу са под- · једнаком свешту и љубављу. |

Данашња Југославија мора да ; се испуни безбројним борцима истинских Југословена, здравих

у својим схватањима на Југо- ;

словенство, честитих у својим радњама на великој Духовној Обнови, у којој лежи једино решење југословенског питања. Можемо се ограђивати кинеским зидом, претстављати оружану

силу и стварати економско бла- ; тостање у највећем степену, мо ;

жемо имати одличну админи- |

страцију, ред и безбедност на: завидној висини; али не можемо : имати пуну сигурност у такав : поредак и веру у напредак, док : све то не буде саздано на једној | југословенској идеологији, на једном југословенском менша- | литету, и на једној југосло- | венској свести. Од уског, ме- |

сног патриотизма, мора се ићи |

до општег, разумног, заједнич- | ког родољубља, а од ускогрудог | и некориског србијанског или. хрватског менталитета, мора се | стварати цира, плодоноснија и.

узвишенија југословенска идео- : Само тако моћи ће се! доћи до остварења тог новог | препоро- : ђеног, израђеног и преображеног, на коме ће моћи да почива | нова држава, јака у унутарњем | погледу, у суштини својој. Јер : јачина једне организоване 3а- |

логија.

југословенског типа,

једнице лежи у вери, у убеђе- : истоветној и заједничкој, сваког њеног члана, :

њу, у мисли,

и у готовости да се сви жртвују

за опште добро целине.

Постоје и Прус и Баварац, : али и над једним и над другим : стоји Немац и Немачка. Постоје · Бретонац и Алзашанин, али над |

њима стоји Француз и Француска. Постоје Енглез, Шкотлан- : ђанин, Велшанин, изнад којих су Британац и Британија. По- : стоје безбројне расе у Америци,

али над свима господари. тип

Американца са изразитом американском идеологијом. И у Ју- : гославији нека буде Србин, Хр- ·

ват и Словенац, и над њима да стоји Југословен.

Јер не треба и даље живети · у једној заблуди. Српство и Хр- ; величини и. својим жртвама, није више про- , блем садашњости. Они заједнич- |

ватство, у својој

ки припадају већ прошлости.

Као стари људи који су завр- | шили своју мисију у животу, и | живе више у прошлости ноу.

садашњости, или у стварању за будућност. Млађи их пристижу,

и траже још бољи живот у јед- : ној широј заједници, у мирном :

делању за један већи идеал,

који ће се простирати постепено · до патњи и радости целога чо- | вечанства. Српство се бранило ! и сачувало кад је било у опа- ; исто тако. Данас има да се брани Југо- | славија и -Југословенство. Зато | се овај државни проблем по- | ставља на стварању новог југо- ; словенског типа, са новом југо- |

сности. Хрватство

словенском идеологијом, Југословена, који ће извршити ве-

лику Духовну Обнову, и од да- |

нашње – Југославије

створити !

идејно једну државу, са једним | националним осећањем, и јед-

ном националном свешћу.

Под новим типом Југословена | не треба схватити новог партиј- |

Василије Пејхељ, Драгољуб Миловановић, Жика Цветковић, Милен Николић, Радосав Марковић

КРАГУЈЕВАЦ, 1. АВГУСТА 1931. Број 1 динар

ние и И ИЦ ВН ИН

Претплата годишње 50 дин.

ДИЈЕ

Број 4

Рукописи се не враћају.

Уредништбу „Гласа Шумадије“

крагујевак

Част ми је молити поштовано у-.

редништво да изволи дати места у |

своме листу овој мојој изјави:

Јако жалим што је мој пријатељ, | поштовани председник општине оп- : штинске управе у Крагујевцу, г. Воја М. Калановић, тако схватио и разу- | мео мој чланак у 32 бр. „Гласа Шу-

мадије“ о снабдевању Крагујевца

ВОДОМ, као да се мој протест изра- | жен у њему односи на садашњу оп- ! штинску управу у Крагујевцу, па у ! таквоме схватању нашао дужност да |

на њега реагира.

Никада нисам ни помислио да су |! написи о питању снабдевања Крагу- | јевца водом, који су објављени у ; | „Правди“, потицали ма од кога из ; круга садашње општинске управе у ; Крагујевцу. Ја у то не бих веровао : ни кад би ме ма ко уверавао у томе. : Исто тако не верујем ни у то да су ! писани за: рачун садашње општинске управе у !

ти написи у „Правди“

Крагујевцу.

У моме напису изражен је протест | и жалење на једну ружну и непри- ; личну појаву у нашем јавноме жи- | воту, а која се састоји у томе, што , извесни наши јавни радници сматрају | да свет почиње од њих, па се због · тога и не обазиру на радове других : људи на истоме пољу пре њих, а : ако се и обазиру, онда се рад ра- : нијих посленика на истоме послу;

преставља неверно и нетачно.

Реч је о стручним техничким ра- : довима, који се односе на решавање | питања о снабдевању Крагујевца во- | дом, а у извештајима о томе, који ; су објављени у „Правди“, огледа се | тенденција: да се ода хвала и при- : знање хидротехничким стручњацима | којима је пало у део да даду дефи- | нитивно решење овоме питању и да | га и изведу, а да се потцене и ома. | ловаже радови и старања раније ан- ; _______ ________1њ+. ског човека, као што Француз, ! Немац или Американац не значе ; већ оличење |

свих врлина и мана једне орга- !

ни мало партију,

низоване заједнице, саздане на једном духу и једној идеологији.

Исто тако не сме се разумети да треба да нестане Српства и Хрватства, већ да се и једно и друго посматра у историјској перспективи, и да се заједничке лепоте, умна и материјална 60-

гатства, сједине у стварању но- |

вог духа и нове југословенске и-

деологије. Све ниансе моралног, |

културноги уметничког живота

Српства и Хрватства, све што !

је здраво и лепо, унети у велики југословенски мозаик, чији ће сви делови бити разнолики по боји, али ће сви скупа претстављати једну целину, једно драгоцено дело, у коме ће бити оличена будућа Југославија. Како да се то практично извршиг2 Зарија Д. Вукићевић

| | | |

| | | | | |

гажованих наших стручњака од стране ранијих општинских управа за проучавање, решење и извођење истога посла.

Сматрајући овакво нетачно и тенденциозно обавештавање јавности за ружну и неприличну појаву, сматрао сам за потребно да као познавалац и сарадник на овоме послу дам своју сведоџбу о значајним, великим и ваљаним · радовима и старањима и наших старијих и реномираних струч„њака на проучавању, решавању овога питања и извођењу ових радова.

Написи у „Правди“, по моме уверењу, нису писани за рачун садање крагујевачке управе, већ за рачун стручњака којима јс пало у део да даду дефинитивно решење овога питања и да га и изведу, и по томе сматрам да је писап ових нетачних обавештења о овој ствари објављених у „Правди“ неко, који је овим мислио да стече наклоност и благоволење стручњака који су за ове радове дали дефинитивна решења и пројекте и који их и изводе, а којима то, по моме уверењу, није нимало потребно, јер се стручна репутација не стиче новинарским рекламирањима. Мој напис, који садржи једну потребну јавну сведоџбу и један оправдани протест објављен је у „Гласу Шумадије“ прво зато, што ово питање више интересује грађанство места где овај лист излази, но грађане Београда и осталих места, а друго и зато, што „Правда“ није хтела да задовољи правду и да објави мој одговор још на први објављени нетачни и неправедни извештај у „Правди“ о овој ствари.

Према свему овоме држим да је мој уважени пријатељ, председник општине крагујевачке, г. Вој, М. Калановић, без потребе реагирао на мој напис. На мој напис треба да реагира писац нетачних и неверних обавештења објављених у „Правди“, ако налази да је могуће да се на то може успешно реагирати, у што ја не верујем, јер се од обмане не може направити истина.

Захвалан поштованом уредништву 27-У11-1931 год. Јов. П Јовановић

Београд. пређ. председ. општ. крагујевачке о

заступник Господино Министрп прпвде ни свечаности џ Цветојевцу

Приликом свечаног освећења споменика изгинулим борцима који ће се одржати на Св. Илију у Цветојевцу, одређен је за заступника Господина Министра Правде г. Нићифор Синђић старешина среског суда. ал

—-о2—ое—9—-—9 —-ф6 === ва Моле се читаоци „Гласа

Шумадије“ да пошаљу

претплату за лист. Прет-

плату слати на чековни

рачун бр. 55140. |

| —_-•о—__о2—— 09 ——о» —-- о тв