Glas šumadije, 26. 09. 1931., S. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ишзлази недељно.

Чековни рачун бр. 55.140.

(Огласи се примају. по тарифи.

ГЛАС

МАДИЈЕ

Уређивачки одоор : василије Пејхељ, Драгољуб Миловановић, Жика Цветковић, милен Николић, Радосав Марковић

Смињивиње ЧИНОВНИЧКИХ ПРИНИдлоноОстИ

У наше доба ниједна Европска држава не може да живи потпуно изолована и независна од утицаја других држава, а то нарочито важи за економски живот. Чим се он поремети у једној држави одмах се то осети и код других држава, тако да се због економског поремећаја у једној држави ремети економска равнотежа и у другим. Такав је случај и сада. Економска криза Немачке изазвала је економски поремећај у целој Европи и таласи те кризе допрли су и до наше земље. Да не би та криза узела широког маха и да се не би осетљиво реметио економски живот, влада је предузела енергичне мере да ту кризу што пре и што рационалније сузбије. Како су у овој борби са кризом заинтересовани сви грађани из свих редова, јер њих криза светангира то је целокупно грађанство дужно да помогне државу, како би могла што успешније изађи из ње. Са своје стране држава предузима све мере и једна је од тих мера

Да ли ном требају ПОЛИТИЧКО тодрисињо или санирање окономске кризе

Доношењем новога Устава за Краљевиву Југославију, изборног закона и објављивањем Указа Е6. 8. Краља за изборе, као природна послелица појављују се и политичка питања. Код неких та политичка теорисања иду тако далеко, да постају софистичка лицитирања о државно-превним питањема.

Овакво схватање новога стања је

Југославија, прежив-

и штетно и погрешно. као и све државе на свету, љује тешку економску кризу. Данас су све владе држава заузете једино радом на ублажавању ове кризе, па љајући привредна питања испред п0литичких. Југославија тра У миру и реду пре теликоће створене светском кризом. Југославија тражи да се сконцен“ тришу све акције на решавању пре“ вредве кризе, а не политичких пи тања. Ове жеље су жеље народа југословенског, који врло мало показује сада воље за политичка питања, јер

је сва његова брига да се спасе еко-

номске беде. Политичка питања се г ешавати, а њиховом ре-

МО век Р :

Ман нема краја. Папротив еко-

номска питања су својом озбиљно-

шћу и актуелношћу дошла у први и њих треба одмах решавати, КЕ се може привредни живот сасви 55 реметити са огромним нежељ

последицама. Д. М.

жи мир и ред, да броди економске

1 љи : ; у је чланак „Надзор у школи

смањивање чиновничких принадлежности. Ово је смањивање дошло као нужна последица садашње економске ситуације у | којој не може бити без жртава. · Смањивање чиновничких принадлежности је једна од обичних мера којој прибегавају у сличним случајевима све државе. | Ну чим би се државни буџет | вратио нормалноме животу,

; укинуле би се и те мере, које | је криза изазвала. Овакве и сли| чне појаве и мере видимо код

свих народа. Смањивањем чино-

вничких принадлежности држа-

| ва смањује своје издатке и тиме : смањује и ублажава и економ· ску кризу: Огромна ће већина | чиновништва схватити нужност · ове жртве и стрпеће се за извесно | време. Свест да је до овог смањивања плате дошло због државне нужде и потребе, убла-

која су се морала по самој природи човека појавити код сваког чиновника, од највишег па до најнижег ранга. '

"ЊЕ, Крољ 30 постридоле

Њ. В. Краљ је стазио на ра| сположење главном Одбору Цр: веног Крста један милион динара, · која ће се сума употребити за помоћ народу у пасивним краје: вима. 5

Овогодишња суша, је доста те· шко погодила извесне наше кра| јеве. Црвени Крст је узео на себе | дужност да помогне народу и : ублажи му беду. Њ. В. Краљ, који | је увек био први у помагању Сво-

га народа и овога пута је потврдио Своју дарежљивост и љубав | према њему. О

Претседник Владе г. Петор ЈКИВКОВИЋ 30 пострадале __

По

ииииининн

Претседник Владе г. Петар Жив-

| ковић ставио је на расположење Цр| веном Крсту једномесечну плату, која ће се сума употребити за помоћ по| страдалима од суше. ; стави пили еавииит

Од уредништва

У бр. 40 „Гласа Шумадије“ изашао • Уред| виштво овим изјављује да, је чланак | пуштен не као мишљење Уредниш| тва, већ као мишљење самога писца.

| Писац ће се јавити са својим потви| сом.

жиће донекле“ лична -осећања _

КРАГУЈЕВАЦ, 26 СЕПТЕМБАР. 1931.

Број 1 динар

Претплата годишње 50 дин.

Рукописи се не враћају.

Наше гусле у Чехослобачеој

пе нитетаннетитни

· Певање уз гусле све се више губи.

| Оно нам изгледа монотоно паи до-

! садно. У таквом певању више не

| уживамо — тражимо савремену —

модерну музику. Џаз музика је та модерна музика за којом толико жудимо, њу имамо већ и на селу. Скупе се по два до три тамбураша, набаве „свој џаз“ — бубањ, мали добош, даире, триангл, звонцад и још различите друге инструменте за лупањеи толико лупају у тај „свој џаз“ да се оно цупкање на жицама од тамбура или

лики уметнички доживљај! Сам гуслар био је одличан: то је био Реља Мркоја рођен 1897 год. у Рајловцу , код Сарајева, свеж, веома интелигентан, уметничка природа пуна финог осећања. Своје порекло води од за песму предиспоноване породице, певали су и његов отац и његов дед, — од свог оца научио је око педесет песама, скоро једну трећину свога репертоара који износи око сто осамдесет песама, Али — с тиме се

|-појављује и један нов моменат — он

не чује или се чује као изумирање '

гласа танких жица,, болесних тамбура. Још горе је кад се такав „џаз“ удружи са хармоником.

Да нам неби неко приметио да смо несавремени и да „модерну му-

| зику“ не' разумемо, одговарамо им:

вира,

Знамо да је: џаз модерна музика, знамо да смо је присвојили од црнаца из Северне Америке као и то да црнци певају уз пратњу таквих инструмената своје песме кад раде и кад се Богу моле и да су американски црнци примили такве игре од африканских црнаца. Знамо и то да смо ми културни Европејци те игре дивљих и полудивљих народа присвојили, унели их у своје салоне и сале и да смо их прогласили као интернационалне друштвене игре. Знамо да има и у Америци и у Европи модерних композитора који компонују за џаз оркестар, али да би се несносна дивљачка ларма и лупање у такве инструменте ублажиле, оркестар се не састоји из хармонике или из 2—3 тамбурице, него из клавиолине, бањо-а, саксофона,

| бандониона, позауна, труба и кон| трабаса. Најзад знамо да је џаз ушао · и у модерну уметничку музику и да | га је први пут употребио“и чувени

композитор Стравински а после њега

| и многи други (Хиндемит, Тох, Крш-

спек, Дајл, Грос, Бранд, Гринберг, Хонсгер) али такав џаз оркестар ми немамо. Па кад немамо какав, је он

| у ствари и какав треба да буде, за: довољимо се оним што можемо да

имамо, задовољимо се виолином, клавиром па и музиком наших цигана, Она је много боља и култур-

нија, а биће увек и савремена за

наш млађи нараштај кад буде тражио нешто нежно и умиљато, а не ону ларму која је нама, који смо доживели и преживели лом светског рата нешто сасвим обично.

У ред такве музике спада и наше гуслање. | |

Какво мишљење о нашим гуслању

| имају други народи упознаћемо сво: је читаоце овом приликом.

(Ових дана изашао је у прашком

| листу „Ргасег Ргеззе“ чланак од Р.

Траутмана, који у преводу гласи:

Босански гуслар. Певање срп. јуначких песама по-

| внавао сам до данас само по рђавим | грамофонским плочама. Знао сам да | сраска интелигенција много пута сма| тра песме, које се уз гусле певају,

| као досадне и монотоне; али гуслар,

кога смо ја и мој ученик, Др. Макс Браунсар у Сарајеву слушали, пре вазишао је сва наша очекивања, ње-

| гово певање које је у мом стану тра| јало три пуна сата било је за нас ве-

јесем тога учио песмеи на утакмицама које, је Српско Коло приређивало. Приликом утакмица и он као и дру-

| ги-гуслари пазеи слушају своје дру-

гове о којима судије доносе добар суд. Да је њему довољно да при-

: ликом певања других гуслара чује

| њихово певање само један пут и

| речима: | могу да певам, али већ другог дана ; имам целу песму у глави.

песму запамти објаснио нам је овим „Одмах после слушања не

Кад пак

; учим из књига морам песму много | пута да прочитам, да бих је упамтио“.

Из његовог великог репертоара

» могли смо да чујемо само један мали

| део, — али тај је био довољан да- --- | добијемо пун појам о том одличном

| јуначке · песме :

певачу. · Он претпоставља нарочито старије најзначајније му је

| било певање: „Смрт мајке Југовића“. | Слушаоци нису много ни захтевали

: новије песме,

из великог светског

| рата и нема 'их много — очевидно | веома јако осећајући разлику изме' ђу старих претстава и нових до-

живљаја; јер када нам је певао једну (од једног Бечлије спевану) песму о убиству. надвојводе—престолонасле-

: дника, у којој песми Чабриновић и : Принцип држе над својом жртвом

| дугачке патриотске говоре,

рекао

| нам је ово: „Па баш тако није било, | _- није могао држати никакве го-

| воре; оп није имао времена;

он је просто пуцао, па крај.“ Ји

Свестан је свога уметничког рада каома који „модерни“ европски уметник. Он га веома цени — с пуним правом. Веома се поноси својом победом на утакмици у Скопљу, где је победио и „саме Црногорце и Хер-

: цеговце“. Замишља да је он данас · најбољи певач у целој Југославији:

| његово самопоуздање

је јако, али

| ипак зато не угрожава његову уме| тничку делатност. Он жели да га · позову да у иностранству пева и да · се његово певање сними на грамо| фоске плоче. |

Његов начин извођења нарочито

| је добар: изговарање текста је права | уметност; већ само ако пруже слу; шаоцу уживање. Може му се веро-

вати да, су сви слушаоли у Скопљу а којих било око 5000 разумели сваку његову реч. При томе је и сам његов глас веома јак — али не оштар.

| — и милозвучан; у тихим партијама

| неке песме његово је певање речи; татив затегнуте уздржљивости; дир-

љиво се издиже

његово певање у

| драмским позицијама пре свега у

почетку песме, а по том на уметни-

| чки спремљеном завршетку. Цело | његово извођење је изразито, пуно · поступне и пламене страсти; он ства-

| -ра

одмах расположење (штимунг),