Glas šumadije, 26. 09. 1931., S. 2

стр: 2.

које његова песма тражи, била она весела или трагична. Упадљива је и његова способност да од свирања на гуслама и певања створи хармонијско-музичку целину којом се приликом и певање и свирање и текст потпуно изравњава.

Пре самог певања свира на гуслама, а и певање прекида опет свирањем. Певао нам је нарочити пролог „Историја гусала“ у којем је изнео постанак гусала иоцртао њихов значај за историју и народно осећање Срба, — приметио нам је да се тај пролог може пјевати пре сваке песме. У национални значај певања уз гусле Мркоја је уверен; причао је како је у светском рату многи певач умео разбивене чете да осоколи иу бој да их поведе.

Реља Мркоја пева своје песме у четири различита стила: црногорскохерцеговачки, босански, шумадиски и муслимански. По његовом казивању може се свака песма на један од тих начина певати, — ипак постоји један првобитни прелаз између песме и једног од тих начива (стилова); он сам највише воли црногорски стил, — па и нама се он због своје снаге и изобиља допао.

Ако се испуни — чему се Мркоја нада — да ће ове зиме бити у Праг, то ће прашко дууштво и научни свет имати прилике да донесе свој сопствени суд 0 овом одличном пе-

вачу. Ал. Кар.

„ГЛАС ШУМАДИЈЕ“

Гуслорски У0С

Познати народни гуслар херцеговац г. Илија Вуковић, бавио се пре неки дан у Крагујевцу и у среду 28 ов. мес. приредио је гусларски час за ђаке у Мушкој гимназији. Часу је присуствовало, поред наставника, неколико стотина ученика, који су са великом пажњом и дубоким интересом саслушали уметничко гуслање и интересантно певање народнога певача. На програму је била, поред неколико шаљивих и духовитих поскочица и једног одломка јуначке песме, и дивна песма „Омер и Мерима“, дубоко болна и до суза дир-

: љива историја нежне и искрене љу: бави двоје младих.

Г. Вуковић путује одавде за Праг,

| где ће његово гуслање и певање на-

родних песама бити снимљено на

; грамофонским плочама. Организацију | овога посла изводе наши познати

| пријатељи,

чешки научници и-сла-

| висте г.г. Др. Геземан'и Др. Мурко, | који већ неколако годинг у научном

: интересу путују по нашој земљи.

2.

Готови су бирочки спискови

Општинска управа завршила је рад на сређивању бирачких спискова који су већ предати крагујевачком окружном суду на потврду. По овим списковима Крагујевац има 7040 бирача. Надзор у шВоли

Основна је школа и по закону а и иначе названа народном, па је у толико потребније обавестити шире слојеве о њеном функционисању. Отуда и једна истинска захвалност. Рад. Ник. писцу истоименог чланка, штампаног у 40 броју овога листа, што је једно стручно и веома важно школско питање, као што је питање школског надзора, изнео пред шири форум, пред читаоце „Гласа Шумадије“. Али пошто поштовани писац своје застарело гледиште поткрепљује разлозима и наводима у које ја сумњам, а налазећи да би реализовање његових мисли било само од штете по основну наставу, то сам принуђен да изложим гледиште супротно његовом, верујући да ће уредништво листа бити гостопримљиво према мојим редовима.

Сигурно је да поменути писац не би дошао на мисао да се надзор у основним школама повери гимназијским професорима, да је случајно напредовање у учитељској служби скопчано са добијањем новог звања. Рецимо да је код учитеља онако као што је код официра, у клиру, код железничара, код чиновника разних

чким шарама једног абаџије.

Па ипак истина се мора признати! Лако је надзорниковати, када се има власт у рукама. Да, али познавалац и пријатељ основне школе не сме тако једнострано и бирократски да

' схвати надзор. Од школског надзора

биће користи само у том случају ако надзорник до танчина познаје основну наставу, ако је прошао кроз учитељску кожу, ако је осетио згоде и незгоде учитељског живота. И само такав функционер може на се-

| бе да прими улогу учитеља учитељ| ског.

Када онај учитељ — школски над-

; зорник из Поморавља (по речима г.

| Рад. Ник.) не зна шта је срицање а | шта шчитавање (у шта ја апсолутно

не верујем, јер чим је применио ове

| термине морао је знати шта је пого| дније. Уосталом том надзорнику у

министарстава... Да је, претпостави“. !

мо, и код учитеља заведено звање; подучитељ, учитељ [| класе, учитељ 1 класе, надучитељ, равнатељ ит. д. — велимо сигурно је, да поштовани писац не би са оно мало разлога обмањивао и себе и друге, предлажући да се надзор у основним школама узме из стручних руку и преда нестручњацима.

Зар професор па нестручан за надзор у основним школамарг — Да, да!

Зар, такорећи, дојучерањи наставник тога учитеља, па нестручанг Да, да, само ако му педагогика није струка. А чешће и то није довољно.

Два су различита позива учитељски и професорски. Та два заната различита су ипо госпотству и по садржини посла, па и по задацима које изводе.

Опанчарски и обућарски занати слични су, али нису једно исто. Абаџијски и кројачки занати још су сличнији, али је ипак далеко један од другога. Исто тако постоји уочљива разлика између учитељског и професорског посла, због чега сеи не може један гимназијски професор снаћи у основној школи, па му се стога и надзорниковање у њој не може поверити... Управо он ће се у овом послу исто онако тешко снаћџ као што се сналази кројач у уметни-

овој прилици, на крају школске године, није ни требало срицање или шчитавање, већ читање) онда како би знао гимназијски професорг! Шта би се тек њему десилор И не само то! Питање је како би се снашао гим. професор у радној школи, у школи рада, у старој школи са формалним ступњевимар Како би се снашао у четвороразредној неподељеној школи, или у питању подизања нове школске зграде иу осталој маси важних школских питања, која се не уче „из књига и часописа службујући у кулшурнијој средини“, а још мање „од младих наставника који долазе с универзитета“, већу пракси и животу основне школе.

Ни за професорски позив није до-

| вољно само енциклопедијско знање

и сухопарно познавање свога пре-

| дмета, а још мање за учитељски. ДА

шта да кажемо тек за надзорничкиг,.,

Може ли судији судија да буде старешина и судија> Може ли свештенику свештеник бити претпостављениг Може ли официру старији официр да буде инструктор и старешинар... Могу ли они овако везани да седе за кафанским столом и на очиглед целог света да пију, рецимо пивор... Е ако то овде може и дозвољено је, баш с обзиром на интерес самога посла што га врше, зар онда није извршен читав атак на основну школу, када се захтева да се вадзор у њој повери професорима, који се за овај посао нису спремали, а основна школа им је само толико позната што су кроз њу пре двадесетак година прошли.

Стога је појмљиво што учитељи траже да им школски надзорници

| , ,

,

буду псу Рчија и заслужнији учит. раденици. Прошлост њихова гарантује да ће и даље бити од користи основној школи. А околност што се они и даље називају учитељима не сме да нас заведе у оцени њихове вредности и ауторитета. Овај назив не само да их не унижава, већ шта више он их уздиже.

Титулу учитеља носили су с поносом велике духовне вође свију времена...

Најзад и ово да напоменемо. Ако надзорникова фигура где год и не зрачи као што би требала, не сме

| се због тога ствар уопштавати...

Врло је важно и то да надзорни-

| чки положај за боље учитеље не

претставља никакав мамац. Уз то он

; собом не доноси каква фактична

„берива“, па не знам шта би гимна-

| зијски професори са њим добилир!

Иначе надзорнике педагошки обра-

| зоване на универзитету очекује са

радошћу и школа и учитељство, са-

| мо се они морају регрутовати из учи | тељствл.

|, Село Баточина, Гвоад. М. Станић учитељ. У Врњачкој Вањи Августа 1981 г. — Кад се данас

потражи на географској карти пут који је раније везивао Крагујевац са Врњачком Бањом „изгледа невероватно, да је она крива, изломљена линија преко Лапова, Сталаћа и Крушевца била некад једини, железнички могућан спој између ова два места. И другачије није: сва благодет данашњег саобраћаја осети се непосре-

| дно и неизмерно. Данас пут Крагује-

вац—Врњци претставља заиста један пријатан мали излет, јер само два и по часа траје путовање железни-

| цом од нашега града кроз. лепеи

романтичне пределе крај Мораве и Ибра, па сте већ на железничкој станици ове, данас и ван граница наше

: земље познате бање. Можда је и ова | добра саобраћајна веза како са севе| ром тако и са југом омогућила ова| ко бројну посету какву су Врњци | имали ове године, а која је према ; посети из ранијих година и посети

| коју су забележиле остале бање у

нашој држави, заиста рекордна. А према овоме назире се, и доста тачно,

још бројнија посета идућих година.

И свакако понесени неком потајном

| тежњом да Врњци достојно репре| зентују пред великим бројем страних | гостију, наш културни просперитет, | спонтано постајете у исто време и | сарадник и критичар иначе доста | вредне бањске управе. Радујете се | свакој корисној и лепој новини и по· здрављате је са одушевљењем. Богу

| | |

хвала њих је ове године било доста и све су доказ разумевања и схватања потреба посетилаца од стране надлежних.

_ Али се све није урадило. Природа је издашно обдарила Врњце, али треба још доста и свестране акти-

| вности позваних, па да Врњци заузму | ранг који им се жели да да. Пошло

се тим путем. Сад се већ другојачије говори о бањском конфору, већ лакше и похвалније издржавају Врњци компарацију са осталим купалиштима којима се раније неоспорно морала да да предност.

Сасвим у скаду са разноврсношћу и шаренилом масе, која се у одређено време са чашом у руци примиче изворима лековите воде, је и целокупан изглед Врњаца. И за најсиромашније има ту места. Од станице дугом, увек лепо поливеном алејом липа, улазите у бању крај малих, скоро примитивно зиданих, често пута већ оронулих кућа, по којима не бисте никад ни наслутили да ће те у бањском центру наићи на раскошне, архитектонски модерне и укусне виле и санаториуме, прворазредне хотеле и строго хигијенски уређене млекарне. А изнад свега доминира спољашњом простотом и лепотом линија бањско купатило, чија унутрашњост, оденута сва у блистави бели мермер, задовољава укус и најразмаженијег естете,

И све то лежи у заг

љај тамних, у ведре дане рљају дубоко

златним пра-

П ' Н

Број 42.

хом сунца посутих шума Гоча. Кажу

| да здравље, младост и лепота струји са ових шумовитих планинских венаца и да у њима лежи моћи снага | лековитости Врњаца. О њој се често

: причају фантастичне приче и са ве-

ровањем које досеже до граница фанатизма, приписује се чудотворна моћ

| исцелења не само минералним водама | но и клими бањској. Поред болесни.

ка који пате понајчешће од оболе-

| ња стомачних органа, многи су до-

шли овамо само ради одмора на чистом и свежем ваздуху. Већ око четири сата по подне, и

| ако је дан превише топао и сунчан, ; оживе сеновите стазе парка и вредне | девојчице на извору већ имају пуне

руке посла. Око велике, прекрасно

: однеговане цветне ронделе тиска се | свет у најживљем разговору. Тек се · ту упознаје квалитативна и кванти| тативна посета Врњаца. Сви слојеви | друштва заступљени и као ретко | где окупљени на једном месту. Су| срети вас изненађују. Ту је бледи, | незаинтересовани литерат, чији по| тлед као да блуди незнано куда за | концепцијама и. контурама новога

| стварања;

ту одмах наиван млади човек из народа, природан, прост.

» Загледао се помно у рекламне снимке

Н Н : :

многобројних фотографа и бира позу коју ће можда још данас при заласку сунца да заузме пред гпаратом. Заиста се нигде више не сними но овде у Врњцима. Један од фотографа

| зарађује дневно, како сам вели, око

1000 динара. Али у „јеку сезоне“. — Достојанствено, одмереним ко-

| раком прошао је крај вас херој из ; минулих тешких дана рата и он вас

: : О Н а Н

је за час пренео духовно у један са; свим други свет... Али за мало. Из

сањарија вас буди звонки смех: не-

| колико младих девојака промичу

журно и весело крај вас; као кита свежег летњег цвећа чине се шарене,

; танане материје њихових хаљина,..

;

Како је младост увек лепа! Узбуђени сте... један вам је сусрет дубоко дир-

нуо срце и то баш сад кад сте се

| срећно насмешили младости. Збуње| но сте се склонили у страну и про; пустили стару госпођу одевену у ду-

; боку црвину; скоро се тихо и нечујно

прокрадала кроз свет са својом ту-

; гом и тражила кутак где ће мирно

; да испије лековиту воду, која ипак

| не лечи ране срца.

И тако идете у сусрет вечери.

| Последње мелодије са инструмената

бањског оркестра нежно дрхте као

| поздрав и опроштај дану. Живот се | из парка преноси на главну улицу,

корзо врњачки. Даме су већ своје дневне, замениле луксузним вечерњим и жу-

скромне спортске хаљине

| ре се на терасу највећег бањског

Н . Н | ; ; ; ћ | | 1 1 ; ђ ђ | ; 1 : ; | ; : ;

хотела да уз звуке џаса одиграју елегантни валс и дискретни танго. И што се више ближи поноћ, свирка саксофона је све силнија. По прописима бањским и он мора да умукне око 11 часова.

А ноћ у Врњцима је тек лепа и чаробна, величанствено мирна и тиха. Краљевски раскошна природа тек тада је човеку блиска и он тонеу шумове и дрхтаје њене. Дубока присност вас везује са свемиром и ви

| више но икад осетите да сте део

свега, и да то све лежи у вама. Лепа је и чаробна ноћ у Врњцима. Учини вам се да су вам пришле далеке планине и већ осећате њихов топли загрљај. Несвесно шапнете у њихове

| тамне кутове по коју исказану реч : срца и чекате неће ли неки магични

штапић из прастарих бајки да васкрсне и оживи облике ваших снова...

У широм отворене прозоре и балконе увире кроз бледи месечев зрак свежи и мирисни дах ноћи Ст,

....

Господин и сељак Ишао један господин изрованим

друмом. Поред њега тера сељак мала колица, у која је упрегнут један

магарац. Како је био успон магарац викако да кола извуче. Господин, да би учинио сељаку услугу, погура рукама кола и тако пређоше преко успона. Сељак се радосно обрати господину и рече му: „Е баш ти хвала, драги господине, видиш и сам да од једног магарца нема никакве фајде!“

ке