Glas šumadije, 26. 09. 1931., S. 3

Пријем ватастарсних планова Џ изродо новог регулационог плони Крогујевци

Ових дана је Суд Општине Крагујевачке примио од Министарства Финансија Оделење Катастра, дефинитивно израђене планове реона и атара града Крагујевца.

Почетком 1924 године Општина Крагујевачка уступила је Генералној Дирекц; Катастра снимање и израду планова вароши за суму од 300.000 динара.

Пошто су катастарски планови

замени, то Општина Крагујевачка приступа одмах изради генералног регулационог и нивелационог плана вароши. Новим Грађевинским За'коном од јуна ове године, предвиђа "сејобавезна израда регулационих планова у што скоријем времену за сва места, где је извршено катастарско снимање и израђени катастарски планови.

Општина је ангажовала специјалног

архитекту урбанисту из Београда који ће руководити радовима на

изради планова код Грађевинског ·

Оделења Општине Крагујевачке. Решењем Суда и Одбора Општине образован је Одбор за израду регулационог плана у коме поред стручних лица, инжењера и архитекта улазе и представници од стране Суда и Одбора. Одбор образују; Председник Општине, један кмет, три одборника, општински инжењер. и архитект, Шеф Грађевинске Секције, Шеф за одржавање пруге Крагујевац — Краљево, архитект убраниста и

џава Нраг. Менсног Друштва

Свога патрона Малу Госпођу 21 т. м. прославило је Женско друштво

са својом Жен. зан. школом у своме '

дому, у веома лепо украшеној сали, у присуству многобројних гостију и

свечан начин.

У 11 часова извршио је водоосвећење и сечење колача свештеник г. Радован Цветић а на јектенија је складно одговарао хор ученица жен. занат. школе са хоровођом г. Карајанковићем. Славски колач сломила је са свештеником импозантна претседница у богатој „српској ношњи“ г-ђа Милица У. Симићка са још 3 ученице.

По завршеном религијском обреду послат је поздравни телеграм Њ. В. Краљици Марији, заштитници друштва, пропраћен поздравима: Живела, а затим је настало извођење спремљеног. програма, који се састојао из: поздравне речи, рецитација, хорске песме и дуета.

Госте је поздравила п. претседница друшта г-ђа Милица Варјачићева, учитељица, која уз поздрав износи "кратак историјат друштва и код: додирујући женско занатство и њ гов развој још из средњег века, из доба Немањића, што је све угашено петвековним робовањем. Али је на-

родна везиља и даље : дана у свима деловима и крајевима

троименог народа сачувала народне . 5

мотиве, уносећи у њих своју — нНародну душу. Наводи дани њихова школа негујући и уносећи све народне мотиве у женске радове служи народном јединству и југословенској мисли. Нада се, да ће ова приватна иницијатива жена и од сада, као и досада имати обилате потпоре племенитих људи ради остварења својих циљева. -

За овим је изведен кратак, али веома одабран концертни део од 2 пригодне рецитације, хорске песме и дуета а потом је настало послужење гостију уз пријатне звуке оркестра војне музике.

Чланице су имале заједнички ручак уз славску свећу и колач зано званим гостима а по подне је пријем гостију и игранка за Ма и госте, те је Ово било у И са: лепо славље по старом српском оби чају. Д.

Број 42 , ње“ | А

до данашњих ;

| ници су | причешћивали српску војску. И сада

| је Грачаница за | светиња.

„ГЛАС ШУМАДИЈЕ“

поставити стан виа патили љаии

Моша Учитељско школи на Косову

Највећа је дужност сваком грађанину да воли своју отаџбину и свој народ, и у томе се правцу мора васпитавати школска омладина. Ну да бисмо нешто заволели, морамо то видети, знати и доживети. Не можемо волети оно, што нисмо виде: ли. Наша је држава велика и има изванредно лепе крајеве. Толико лепе да из разних крајева долазе странци да виде те лепоте наше земље.

Али наша земља, поред природних лепота, има читав низ историјских места за која је везан живот и судбина нашег народа. Од таквих места је наравно најглавније Косово.

· Историју Косова мора да зна сваки Србин, сваки Југословен, сваки Словен. Косово, које је светиња за све Србе и за све Југословене, мора да обиђе сваки и да доживи и преживи оно, што се догодило пре 500 година. Наша Учититељска школа, која је, као просветна установа, најпозванија за културно и национално васпитање будућих учитеља и грађана, скро-

, јила је један план, по коме све уче-

| нице имају да посете Косово. Није-

Ради што боље организације око

| извођења екскурзије на Косово, 10 | ов. м. отишли су на лице места ди5 у ректор школе г. Глигорије Х. Ташједан архитект Општине Београдске. | ковић и проф. г. Драг. Бакић, који | су лично обишли сва историјска ме| ста и извршили потребне припреме,

| да би се екскурзија извела 'што боље.

У суботу 19 овог месеца г. Бакић

· одржао је у школи предавање о Ко| сову са пројекционим апаратом, ау ; недељу 20 -у 5 часова изјутра кре- : ; нула је за Косово прва партија уче-

претставника организација, на веома: : пица и наставника.

После благог и колоритног шума-

; дијског пејзажа, природна се слика ; мења. : ванредно лепу и романтичну котли-

Испод Краљева воз улази у

ну Ибра. Са обе стране Ибра дижу се у вис

| час кршевите, час шумовите плани-

не; оне.се Ибру час приближавају час удаљавају. Облаци се на њима шетају, скупљају, нагомилавају и расејавају се...

Ево града Маглича на једном не-

приступачном, високом и усамљеном

вису. |

Воз јури све даље ка југу.

Ево Рашке, некадашњег културног и политичког центра Србије. Сада је мала, али врло лепа варошица.

Код саме Косовске Митровице град

: Звечан, Ту је умро Стеван Дечански.

Још мало и пејзаж се мења.

После Косовске Митровице воз излази из планинских предела и улази у равно поље, Косово поље. У свести се буди и пролази читава исто-

| рија српског народа.

„Пришпшна. Ученице се скидају с воза. Око 15 фијакера очекују их, да их одвезу даље на само Косово. Поседало се у кола и кренуло прво за Грачаницу. Ко није лично посетио тај манастир, тај не може створити слику нити добити појам о његовим лепотама и његовој уметничкој и ар-

| хитектонској вредности, То јебједно

чудо од лепоте, укуса и теолошког смисла.

То је задужбина краља Милутина. Неке су слике тако лепо сачувале боје, као да су скоро сликане и ч0-

| век просто не може да верује да је | то уметност од пре 600 година.

Пред сам косовски боју Грача-Е 200 попова и 300 калуђера

тамошњи свет једна

Разгледали су манастир и две старе црквице; у једној од њих налази се и повеља краља Милутина, написана на западном зиду, а која је тако добро сачувана, да се може лако про. читати.

Опет у кола и преко Приштине на Косово, тамо где се одиграо страшни косовски бој.

Гази-Местан. Гробница једног турског јунака барјактара, који је на том месту погинуо. Око гробвице има много старих турских споменика, немих сведока о старим крвавим догађајима. Ту се водила најоштрија борба између Срба и Турака; ту су погинули најбољи јунаци са обе стране,

Лети је ово место покривено црвеним божурима. То је крв погинулих јунака. Место је каменито, али је камење неке жућкасте боје. Кажу да је то на њима крв која је ту проливена. Даље, на растојању око километра диже се у вис споменик погинулим српским јунацима, и на њему крст, Ученице су са пуно пијетета прилазиле њему, крстиле су се и љубиле хладан мрамор споменика. Један дирљив моменат. Ту су се нешто задржале због објашњења слике боја.

Ево Муратовог шулбета. На овом месту је неумрли Милош Обилић распорио Мурата и сад се на том месту налази тулбе, које чува једна иста фамилија већ неколико векова.

Нешто у страну од ограде стоји скроман крст споменик на оном месту, где су били погубљени кнез Лазар, Милош Обилић и други јунаци које су Турџи заробили.

Пожурисмо, јер време промиче.

| Овде је Мазгит, где је за време ко| совске битке био логор Муратове | војске.

Са пуно тешких утисака, са болом

| у срцу напуштају екскурзисти ова

света историјска места и враћају се на жељ. станицу Обилић. Кроз један сат долази из Скопља воз и чини крај поезије, 2

Хоћу да нотирам два момента из екскурзије, који су грубом дисонансом донекле покварили опште рас-

положење.

Када су се екскурзисти, после ду-

; гог и уморнвог пута у колима по Ко; сову, вратили на станицу Обилић, | ученице су биле жедне и тражећи | воде, неке су ушле у кафану и за-

| молиле да им даду воде,

да се на-

| пију. На велико њихово запрепаш·ћење кафеџија им није дао воде, него

је тражио да свака купи по један ратлук, па ће уз ратлук добити чашу

оним што су ученице мало час доживеле, и како стоји овај ћифтизам уз садржину поезије, коју је народ

· створио око Косова поља.

Други је био непријатан моменат

| биле, није имао осветљења. Због тога · уморне ученице нису могле ни да | вечерају, нити да се удобно сместе. · Лако је могло доћи и до немилих | инцидената, јер није свуда свет по-

: најбоље дисциплиниран, а сем тога

у мраку су се могле неке ствари изгубити, као што се и догодило,

В. П.

Оснилање пододбора „Нарађорђе““

у прагу јевцу

Недавно је у Новом Саду посретством неколико наших истакнутијих патриота и јавних радника, основана омладинско-национална организација „Карађорђе“, Програм и задатак ове националне установе је сасвим скроман. Њени чланови били би сакупљени из редова наших најбољих омладинаца, часних и оданих синова наше отаџбине. Овај кадар наших младих људи имао би задатак да окупља што већи број омладинаца, да у својој средини васпитава у духу народног јединства, верности и оданости Њ. В. Краљу.

Главни одбору Новом Саду, свестан прошлости Шумадије, где су ницале прве националне организације, обратио се неколицини наших истакнутијих раденика за оснивање пододбора „Карађорђе“ у Крагујевцу. У томе циљу заказана је конференција за 27 о.м. на којој ће чланови „Карађорђа“ упозвати наш крај са програмом и задатком ове установе и израдити план за оснивање што већег броја подружница.

Надамо се, да ће наша омладина доћи да изрази, и да ће стати на становиште, да се наш будући живот мора кретати у духу интереса народа и јединства Југословена. Шумадиска омладина овде треба да предњачи. С. Ј. Д.

Ннез Милош и Амнџа

После завршених бојева у другом

| устанку позвали су Турци кнеза Ми-

лоша на преговоре за мир. Везир Хуршидпаша налазио сена Дрини и кнез Милош је твебао да идеу

| његов логор. Многи су га одвраћали : да не иде, јер се Турцима није ве| ровало. Нарочито је неповерљив био · Милошев барјактар, а доцније и | кнезов министар двора, Сима Мило: сављевић, звани Амиџа, који је био | врло духовит човек, погодан за дб| сетку, шалу и смех. Он је врло често | увесељавао својим разговорима кнеза

Милоша и у добром расположењу често пута рекао кнезу Милошу многу истину, коју му други нису

| смели рећи. И поводом одласка на | Дрину између њих се повео интере| сантан разговор:

— Господару, каже Амиџа, ако ти

; је омрзао живот, можеш с првога | стрма скочити, те врат сломити пре

| воље Божје, а да не идеш чак тамо воде. Колико се ово не слаже са свим :

на Дрину. Ако ипак итидеш, е онда

| си ти највећа будала, јер своју главу | сам носиш Турцима на шиљак.

= Али, Амиџа, одговори кнез

| Милош, ако да Бог, те ја одем у

| | турски логор и с Хуршидом добро | тај, што вагон, који су ученице до- ·

свршим народне послове, па се вра-

| тим здраво, ко ће онда бити највећа : будала: ја или тиг

— А, викне Амиџа, онда нећеш

| бити будала ни ти, а нећу ни ја,

него највећа будала под небом биће

| Хуршид који те пусти да се вратиш.

Милош је био у Хуршидовом ло-

| гору, народне послове није свршио,

и збиља, једва је живу главу изнео...

Културни нопредик Чостино

Благодети новога живота, култур-

Дуго времена, читаве векове, под јармом некултурног господара, остало је наше село јадно и пусто без моралних и материјалних могућности да свој живот поправи и подигне на висину правога љутскога живљења. И дивно је чудо како се одржало и сачувало и онако у оном стању у коме су га затекли они ве-

| лики и крупни догађаји од пре је| днога века! Наш сељак је стрпљиво | подносио све тешкоће, носио исто| риске догађаје, пробијао се крваво

кроз њих, док није остварио националне снове своје и снове својих предака. Тек тада се вретио својој

| дом и ствара

кући, својој породици, своме селу и почео тек, да у њему уређује свој културне услове за

| бољи и лепши живот. А све то чини | уз дужну захвалност палим јунацима : и уз сећање на минуле тешке дане,

Ради се и ствара и у најудаљенијим и најзабаченијим селима, чему за пример може да послужи Чеслин, мало и забачено село у Гружи, која је тек новом железничком пругом добила везу са два културна центра. То планинско и сиромашно село, боље рећи засеок, део села, који поСТОЈИ под именом Аџине Ливаде налази се данас у фази једног дивног прогреса, благодарећи неколицини паметних и енергичних људи, који су снагу вредних сељака умели да уведу у посао, који ће селу донети

| изванредне користи,

Добром иницијативом још 1925 г,