Glas šumadije, 14. 10. 1933., S. 1

;

ПОШТЧАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ Излаз СУООТОМ

Чековни рачун бр. 55,140,

Год. Би _

Огласн се примају по тарифи.

Један знатан узрок појачане депресије и финансијске кризе | код нас јесте мораториум зем-| љорадничких дугова. Капитали, који су земљорадницима позајмљени, свакако у продукционе сврхе, леже замрзнути и ван промета. Колико је ово са гледишта опште народне економије убитачно за развој обрта а промета, још од веће је штете по народно благостање и сама психоза која се о унутарњем критичном новчаном стању сама собом наметнула.

Неповерење је на овај начин потенцирано до онемогућивања и најреалнијих послова. И друге последице нису изостале: Тезаурирање новца, и као последица такве психозе и као потреба да се сачува новац за непредвијене догађаје — само је појачало зле последице. Услед слабе воље за радом с новцем и спекулацијом цене продуката, а особито производи пољске привреде, нагло су па: дале. Тако се је прошле године могло десити да земљорадници продају своје жито по 80—7120 динара а да оно доцније, када се већ пшеница налазила у ру-

кама шпекуланата достигне 45!

ну од 200 динара. Мораториум земљорадничких дугова, дакле, није убиствен само за новчане заводе и трговину, он је нож са две оштрице који у истој мери убија и самог земљорадника кога је требала да заштити. О регулисању земљорадничких дугова много је код нас говорено и писано. Решење је најтеже наћи у томе што се је земљорадник задуживао онда када је за 30.000 динара могао да купи само један хектар земље, а данас би требао да прода најмање. три хектара па да тај свој дуг отплати. Регулисање сељачких дугова, као што се види, није тако једноставан посао који би се могао, како се то каже, преломити преко колена. Једновремно са укидањем мораториума за земљорадничке дугове, што је у интересу народне привреде неопходно и неизбежно, — морају бити предузете одважне, истрајне и на закону засноване мере да се подагне ниво цена земљорадничким производима како би они имали могупности да одговоре својим — то се мораискрено признати — тешким о бавезама и жртвама. Ту је на првом месту дефлација. Ни по коју цену не сме се дозволити да динар макар и за једну пару према иностранству скаче. (Свака та пара за колико динар скаче, обара у истој мери цену аграрних продуката и аутомат ски пење висину сељачких ду“ говања. Дефлација, ма у коме облику, најјча је кочница при“ вреде, која се ни за чије инторесе не сме жртвовати. Друга је важна потреба у вези са ре гулисањем сељачких дугова да се што скорије донесе закон 0 новчаним установама. Да један предузетник отвори какву пи" љарницу, а тек какву механу

Одсудни моменти на

~ А њ 2 РЕ „> убије

—>=<<8=–_____

или бифе потребно му је десет којекаквих уверења и исправа. Међутим по досадањим законима слободно је свакоме да се бави лихварством; да даје новац под интерес и да тргује својим новцем. У интересу огромне масе нашег радног и вредвог привредника треба овај начин трговине новцем забранити и онемогућити. Зајмљење новца под интерес мора се каналисати преко за то привилегованих установа, које би биле под сталном државном контролом.

Зеленаштво би се на тај начин потпуно сузбило — јер би судови били у стању да онемогуће наплату дугова учињених забрањеним путевима. Капитали би се концентрисали у банкама које би биле у могућности да привреди и пољопривреди пруже реалне кредите.

Свакако да је поред тога потребно предузети један низ смишљених уредаба за оживљење привреде. Погледајмо шта је у томе погледу учинила велика

седника г. Рузвелта био јеу главноме да се подигну цене аграрним и другим производима и да се повише наднице. Све остале мере биле су поглавито

| уперене у томе правцу да се

главни циљ постигне. Иако је стари свет са иронијом и песимизмом говорио о његовом програму, тај програм је за кратко време у толикој мери успео, да данас свима демократским земљама може даслужи као одличан пример за углед. Подизањем цена аграрним производима фармери — амерички земљорадници — добилису за једну и по до две милијарде долара више него што би добили да је остало по старим ценама. Они су на тај начин привредно оживели па су били у могућности да постану и добре платише, и добри потрошачи. Тако је индекс производње у опште порастао за 54%; број утоварених вагона за 309%/„; потрошња електричне струје за 209/; производња аутомобила за 140%/,. Радничке наднице у овом кратком времену, од месеца марта, скочиле су за 44%. 163 индустријска цредузећа имају у другом тромесечју чист приход од 77 милиона долара док суу првом имали губитак од 21 милијона. То је најбољи доказ да се за снажење привреде може много учинити. Данас су одсудни моменти наше привреде која је изнурена и чека значајне реформе за своје окрепљење.

Ене Па ИН а

ше привреде 2

их са прошлим годинама.

УРЕЂУЈЕ

Налазимо се при крају овоодишње грађевинске“ сезоне, која је сада баш зато у пуном јеку. Интересантно ће бити да расмотримо колико је и каквих све кућа подигнуто у овој години у Крагујевцу, упоредивши

У току прошлих ратова Крагујевац, као и остала наша места, био је потвуно запостављен у грађевинском погледу и не само што се нису подизале нове зграде, него се ни најопходније оправке нису предузимале. ;

Велики број зграда, по евакуацији непријатељских трупа, био је остављен у очајном стању, тако да је требало великих материјалних издатака да би се зграде могле успособити за уселење. Првих неколико година по ослобођењу протекле су у буђењу из грађевинске зачмалости, т. ј. ово је период у коме су се углавном упропашћене ратом зграде поправљале, са

подигнутих зграда. Већ у првој периоди ове послератне грађевинске делатности осећа се тенденција ка живљем изграђивању вароши, врше се парцелације великих празних комплекса земљишта на крајевима града, као на Пиварском Брду, поред Кошутњачког пута, у Палилулии др. местима. Ово парцелисање вршено је све од самих сопственика, без икаквих грађевинских прописа.

Овај први период грађевинске делатности после рата био је без нарочитог система иу многоме је отежао правилан рационалан развитак града на првом месту у урбанистичком погледу. У овој периоди, 34кључно са 1925 годином, подигнуто је укупно у Крагујевцу 363 зграде.

Други период — који би обухватио време од 1925—1930 године, био је много плоднији јер се за ових пет година нагло подизаху зграде у свима крајевима вароши, и то како приватних зграда за личну употребу тако и зграде за ренту.

По годинама да се видети да је изграђивање приватних зграда ишло овим редом:

У току 1926 год. подигнуто је укупно 75 нових зграда.

У току 1927 год. подигнуто је 178 зграда.

У току 1928 год. је 126 зграда.

У току 1929 год. је 73 зграде.

У току 1930 год. подигнуто

подигнуто

Учитељи из Среза ковачичног је 133 зграде.

у Крагујевцу

У циљу националне манифестације и ради упознавања историских знаменитости нашега града, једна група од 50 учитеља и виђенх грађана Среза ковачичког под воћством г. Свет. Миловановића, школског надзорника посетила је јуче наш град. Гости су разгледали знаменитости нашега места, нарочито споменик палим Шумадинцима одакле су продужили пут за Параћни.

Овом се броју са сигурношћу може додати још 115%, непри: јављених зграда које су се зидале без икакве грађевинске дозволе од стране Општине, пошто се у то доба тек почело са примењивањем једног дела грађевинског закона.

У овој другој периоди изграђивања опажа се ово; подижу

- |“ „ан

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

америчка нација. Нрограм прет-| једним незнатним бројем ново-

КРАГУЈЕВАЦ, 14 ОКТОБРА 1988.

Број 1 динар

Претплата: годишње 50 дин.

| троћевннско делатност у Кршгујевцу 0)

се зграде за мању употребу сопственика али се исто тако изграђују и веће зграде за ренту. Изграђавање се у главном врши на крајевима вароши, тежећи да се град развије у свима правцима, прелазећи далеко одређени грађевински варошки реон.

Трећи период — обухвата време од 1931 год. до данас. (Овај последњи период у изграђивању Крагујевца како у погледу јавних зграда тако и приватних носи једно нарочито 0бележје. а) Приватне вграде.

У оба предходна периода изграђивања види се велики број подигнутих зграда од слабог и трошног материјала. Од целокупног броја ново подигнутих зграда у току дванаест година 45%, одпада на зграде од слабог материјала, од којих је велики број израђен од чатме и поплета олепљене блатом. Одмах у почетку трећег периода види се све већи број но-

вих зграда које сеграде од твр-

дог материјала: блато се замењује кречним материјалом а зидови од ломљеноног камена раде се у бетону, тако да у

овом периоду од 120 иово по- |

дигнутих зграда долазе само 189/, иа зграде од тврдог материјала. Трећи период карактеристичан је, јер се коракнуло много напред са новим зградама у техничко-хигијенском и естетском погледу.

Од 120 ново подигнутих зграда у овој години ни једна се зграда није почела зидати без претходно прегледаног и одо: бреног плана. Код мањих кућа где су сопственици слабог имовног стања Општина им издаје бесплатно планове израђене по типу од стручњака грађевинског одељења Општине. У овој години издато је 42 овака плана.

Крагујевац је за последњих неколико година добио око тридесет нових зграда за по

„једну породицу, чије унутрашње

уређење носи једно битно одвајање од досадањег оснивања зграда. |

Мана свих грађевинских плацева у вароши је та што имају и сувише мале фронтове, Њихова се ширина у главном креће између 7—11 метара, док дужине прелазе често и 80 метара. Ово је све последица нерационалног парцелисања земљишта, које није вршено од стручних лица нити одобравано према грађевинском закону; не водећи рачуна о врсти насеља, густини изграђивања нити ширини саме улице.

Овај трећи период изграђивања има ту одлику што се осећа покрет да се варошаи сами сопственици ослободе уобичајене зграде у виду обрнутог слова Г, но да се основа зграде решава према плацу и жељи сопственика, тТ. ј. обраћа се пажња на рационалну основу зграде, хигијенске условеаи на саму естетску страну. Кра-

Број 151

Рукописи се не враћају. ДЕ па :, : еу

гујевац је само у овој години добио око десетак нових, хигијенских зграда са целокупним конфором за једну породицу средњег имовног стања. И у чисто архитектонском погледу

овај период носи“ обележје ка.

нагињању — модерној архитек-

тури која је данас већ обухва-

тила све северне земље од нас. 6) /авне зграде.

Поред 120 нових зграда у овој години, Крагујевац је добио и неколико јавних зграда, које су од особите важности за даљи напредак града.

Нова модерна зграда Основне

школе, Пожарнички дом са двораном ва концерте и Ловачки дом у „Шумарицама“. Све ове | зграде значе још један корак даље ка модерној техници. Може се у средњем узети да свака ново-подигнута приватна зграда кошта око 50.000 динара. То излази да је у овој години за 120 приватних зграда издато близу 6.000.000 динара, док ће се за подизање поменутих зграда јавног карактера издати око 2.000.000 дин. Према томе излази да ће се у овој години издати самс: на нове грађевине близу 8.000.000 динара. Поред приватних и општинских зграда — Општина изводи и друге крупније грађевинске радове: бетонски кеј дуж реке Лепенице; израда пута и моста за будуће варошко гробље, регулацију Сушичког корита каоим реке Лепенице ван варошког реона, калдрмисање око 10 улица новом коцкастом калдрмом и друге ситније радове.

Поред подизања нових зграда, у овој години осећа сеи велика живост код мањих радова на постојећим зградама као: оправкама, преправкама и томе слично. За ове ситне радове Општина је у овој години издала до сада 146 дозвола.

Р. В. Милосављевић, архитекта

После општинских избора

На дан 8 о. м-ца извршени су избори у бановинама Дринској, Дунавској, Приморској и Савској. Учешће бирача било је 65 у Дунавској, 75 у Дрин-

ској и по 60%, у Приморској _

и Савској бановини.

Југословен. национална стран“ ка добила је око 90%, свих да“ тих гласова. У нашој бановини опозиција је добила свега 3,69, од свих гласова.

Нови претседници у Срезу крагујевачком јесу : Белошевац Војислав Банковић, Брзан Аћим Кузмић, Ботуње Миљко Веселиновић, Букуровац Коста Благојевић; Баточина вар. Давид Милошевић, Баточина село Живота Петровић, Г. Комарице Милић Ђорђевић, Десимировац Михајло Маричић, Доброводица Драгољуб Стефановић, Д. Сабанта Василије Раденковић, Д. Комарице Ранко Савић, Жировнице Вукашин Грујићић, Јовановац Жарко Барјактаревић, Корман Борисав Стаменковић,

па одлива Д-р НИЦИ