Glas šumadije, 19. 01. 1935., S. 1
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У готову млаз СсУООЖТОМ аи
Чековни рачун бр. 55,140,
Код. У
Огласи се примају по тарифи.
улога нише недељно штампе
„Југословенски Народ“, не-|ји увреде увијене у маску која.
дељни лист који излази у Суботици, у своме броју од 130. м. донео је чланак: „Улога часописа које бојкотује Новинарско удружење“ у коме износи, да се Новинарско удружење о-
градило од свих листова који.
не излазе дневно. Исто тако оно се оградило и од свих уредника и сарадника који уређују ове „непотребне“ часописе наводећи, да су они обични шарлатани и уцењивачи.
„Југословенски Народ“ устаје са доста оправданих разлога против оваког решења Новинарског удружења, наводећи да недељни часописи дају према духу времена и такве здраве побуде какве се у многим дневним листовима не испољавају. Он наводи пример како дневни листови цитирају чланке страних недељних листова, а 33 наше кажу да нису важни, иако они доносе корисније ствари за
„народ _ и. државу.него појединиј|
дневници, па наводи, да они пуне ступце само вестима о крадама, преварама, сензацијама и вестима агенција, док многи наши часописи и недељни листо ви доносе и такве ствари које могу часно послужити народу и држави, јер су покретачи ових часописа у претежном делу фанатици југословенства, а фанатици су само зато јер су одгојени у народу и са народом.
Мако у предњем напису „Југословенског Народа“ има доста истине, није потпуно објашњен значај наше недељне штампе. Она поред националног задатка има још и других великих културних просветних и привре-
дних мисија које ревносно ис-.
пуњава, а којима се врло ретко баве наши дневни листови, који у трци за што већом тиражом пуне своје ступце само оним стварима, које голицају радозналост и укус публике без и најмањег обзира на опште друштвене, привредне или друге потребе, које написе пуштају у својим листовима само тако ако се добро хоноришу.
Међутим, преко свега тога мора се признати, да и Новинарско удружење није без икаквих побуда осудило нашу недељну штампу и њене сараднике. Узмимо само недавни случај са ли: стом „Наше Сензације“ који је излазио у Загребу и чији су сви сарадници, заједно са уредником, због разних уцена, пали под удар кривичног закона. То свакако код нас није био први, нити ће бити последњи случај. Поједини наши листови у унутрашњости нису ни основани за оне циљеве који треба да послуже општој ствари и оним задацима које смо раније изнели. Под маском јавних гласила, јавнога мњења и одбране јавних интереса ти листови обично крију један задњи полтронски смер, политички, уцењивачки, шпекулативни или све заједно, а проводе то обично тенденциозно, не избегавајући личне клевете
= —~
инвентара __-_______-ашииининоатнишене
их штити од закона о штампи. На тај начин саблажњавају јаван морал коме би требало да служе, бацајући свету прашину у очи да баш у интересу јав-
ђ
ног морала прибегавају таквим |
средствима, денунцирају јавне раднике и профанишу и најчистије побуде, онемогућавају чак и провођење хуманих циљева бацајући се блатом на људе који из друштвених и хуманих обзира врше почасне дужности у појединим хуманим удружењима а све у циљу уцене и задњих политичких смерова који често граниче са тенденцијом разоравања и профанисања друштвеног поретка. |
За постојање овакве револверске, уцењивачке штампе, и по: ред позитивног закона о штампи, сносе многи фактори одговорност, а на првом месту Новинарско удружење које не прати нашу савремену недељну штам“ пу, те не чини и дужне јавне кораке, а још и поглавито због тога, што баш дописници великих дневних листова највише и сарађују на оваквим револверским листовима. _
није могао одржати, из простог разлога, што су тамо сви јавни фактори на висини свога задатка. Код нас овакве недељне листове одржава публика, жељна сензација по сваку цену, или штребери, политички наклоњени истим тенденцијама, а одржавају се још и великим бројем огласа, које многи обртници дају да не би пали под сатиричка кљешта дотичних редакција. Питање недељне штампе, према свему изложеном није само локално питање. То је на првом месту питање наше савремене журналистике и њеног будућег развоја. Поновна појава револверских листова само је један доказ више да слобода штампе треба да има своје мериторне границе и да је у интересу праве слободе штампе и демократских начела нужно, да се постави законска граница која ће у опште спречити појаву и одржавање оваквих листова. |
пашим претплатницима
Многи наши претплатници нису измирили дужну претплату за прошлу а поједини и за 1933' годину.
Овим сег.г. претплатници умољавају да ду-
и
У Загребу се овакав случај
титан ЦД
УРЕЂУЈЕ
о .'
Еј ока ~.
дома к школе
Прошле недеље, у 10 ч. пре
| подне, одржана је у дворани
Мушке реалне гимназије скупштина Заједнице дома и школе. Скупштину је водио претседник г. Душан Трипковић, директор гимназије. Пошто су прочитани и примљени сви извештаји, изабрана је нова управа у коју су ушли седам ђачких родитеља и седам професора. За претседника је опет изабран г. Трипковић. У управни одбор ушли су г. г. Драгутин Костић, пенз., Витомир Јовановић, пенз., Живојин Наумовић, предузимач, ЈБубиша Југовић, књиговођа, Драгољуб Михаиловић, надзорник В. т. 3. Драгољуб Богдановић, трговац и професори: Фрањо Зеленко, Илија Павловић, Драгомир Димитријевић, Алекса Веселиновић, Игор Рудски и Владета Рајичић. У надзорни одбор ушли су г. г. Никола Гавриловић, адвокат, Дратиша Ст. Николић, кафеџија и
„Лазар: Пантедић,. професор.
Скупштини је присуствовао осредњи број ђачких родитеља, те се може рећи да није било нарочито интересовање како је то било прошле године.
Ванредни ватрогасни прирез
Према тач. 5 5 76 и 55 З0 и 94 зак. о организацији ватрогас. чета дужне су све општине и градови сносити материјалне из датке за издржавање ватрогасних организација, и у ту сврху збирати ватрогасни прирез а који се има искључиво употребити за ватрогасне потребе. Исто та: ко Т. бр. 393 зак. о таксама предвиђа, да општине убирају прирез на зграде 0'/,, и употребљују га искључиво за издржавање ватрогасне чете, набавку алата итд. Многе „општине нису се придржавале тога 3аконског прописа, или нису исти у буџет уносиле или су уносиле, прибирале и употребљавале на друге сврхе општинске, што није смело бити.
Све општине у својим буџе-
„тима морају уносити ватрогасни
прирез, јер се. буџети без тога
'од надлежних неће одобравати.
Снупштини хуманог дроштво Црногораца „Његош“
~
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
Скупштина Заједнице |
КРАГУЈЕВАЦ, 19 ЈАНУАР 1935
Број 1 динар
Претплата за 3 месеца 12 дин.
Проблем зиштите нозбринџте деце Кригујевцу
ф" %
Број 218 Рукописи се не враћају. Ми ~ - 8
[
пау » 7 Рака
с (ери
У свом културном свету про- решење овог питања не зависи
блем заштите незбринуте деце претставља једно од најважнијих културних и националних питања. Омладина је носиоц будућности једног народа. Од њеног узгајивања и васпитања зависе читава покољења која треба да одрже расу, народну самосвест и традиције. (на поред тога треба да је телом и душом крепка да једног дана прими тешко бреме народне одбране зашта се у њу полаже највећа нада.
Није чудо што је са таквих разлога, скоро у свим култур: ним државама, закон наложио императивну дужност збрињавања малолетне и незбринуте деце. У многим земљама, па и код нас у понеким крајевима, ванбрачно дете оставља се мајци само тако, ако она има услова и могућности да своје дете одгаји онако, како оно може постати користан члан друштва. У сваком другом случају дете се од мајке одузима и одгајује у за то нарочито уређеним заводима. Па не само да се држава брине за заштиту незбринуте деце већ и многа хумана удружења раде са великим успехом у томе правцу. Познати су на пр. у Чехословачкој такви велики заводи који се брину о напуштеној деци. Они их прихватају, одгајају и школују. Већином су овакви заводи завештања појединих великих добротвора, које заводе доцније издржавају држава, општина или хумана удружења. Општина града Прага у томе предњачи и служи за углед свима онима, који се овим питањем баве.
Код нас је у овом погледу је учињено колико треба за за- ·
и
само од новаца него још и од обавезног социјалног старања и саосећања бола и патње према онима које је бич зле судбине ошинуо врло рано. Зару Крагујевцу нема људи, који не би могли да збрину по неколико напуштене деце. Има их и то врло много, али су њихови осећаји милосрђа одавно отупели. Зар вам није пало у очи да прилоге и помоћи не дају они који имају пара, већ они који имају срца. Све дакле у духу времена.
Док нам тако врло често трпи осећање и савест за врло мало што смо учинили за наше будуће нараштаје, видимо да сео другим слојевима сиротиње води више рачуна. Незбринути старци и старице и ако је то за похвалу, имају свој дом где могу без бриге да окончају своје
страна, а специјално од страке
помоћ већ четири године, па поред тога из хуманих разлога помаже и сиротињу са много деца. Свима таквим акцијама, а особито сталном помоћу коју издаје градска општина и разним ђачким фондовима много је поможено за заштиту незбринуте деце. Овде се мора приме: тити да, док Уреди за осигуравање раденика улажу своје огромне капиталеу палате и док имају да дају своје новце на приплод, ничим не помажу заштиту радничке сирочади, што већ само собом претставља једно велико социјално питање,
Свакако да из напред реченог остаје отворено питање да ли
велики застој. Беда, која у пра- штиту незбринуте деце и да ли вом смислу те речи постоји, мо- је бар учињено онолико колико же се најбоље видети код не- се може. Само постојање разних збринуте и напуштене деце. Не- друштава за збрињавање и зазбринуте мајке, удове са много штиту малолетне деце, не може
гладне, босе и полунаге деце препуштене су обично милости калдрме која их врло често неће да разуме, те се такве мајке у очајању, врло често лаћају самоубиства, не могући више да гледају патњу своје деце. У Крагујевцу је постојао један Дечији дом, који је пре неколико година укинут.
Хумано друштво „Књегиња Зорка“ бори се већ неколико година да поред осталог оснује једно дечије обданиште, али оно није схватило пун значај збри-
Овдашње хумано удружење њавања и заштите напуштене
Ц
је
рногораца „Његош“, одржало: деце. Оно, додуше, има нешто своју редовну годишњу скуп- | прикупљеног новца, али нема
жну претплату што ско- штину. Претседавајући је био | иницијативе и потребног разу-
г. Машан Булатовић, професор. | мевања за акције већих и ши: Пошто су прочитани и прим-|рих замаха. Ранији рад овога љени сви извештаји изабрана је | друштва сводио се на одржаванова управа у коју су ушли:|ње забава и концерата, који су „претседник г. Пикола Пантић,ју оно време доносили некакав нуђено да обустави да- | чланови управног одбора г. г.| приход, али све је то било неље слање листа и да на- Станко Ђукановић, Љ. Мило- | довољно за једну важну и преко
рије пошаљу упутницом | или на чековни рачун. Бр. 55140. У противном Уредништвоће бити при-'
плату за раније године тражи редовним путем. !
М. Никачевић, Кујунџић и Шу-
Уредништво ковић.
"вић, Павићеваћ, Вуковић, Кова- потребну социјалну установу. “ чевић, Б, Ђуришић, Ж. Стругар, ! Друштво „Књегиња Зорка“ не
може за догледно време да ре ши питање дечије заштите, јер
нас демантовати кад би смо се и хтели заваравати мислима да смо ово питање окончали. Овај важан проблем истакло је време и социјалне прилике у којима живимо. Као што је поникао у нашој средини, можда њеном неувиђавношћу, тако 0на треба заједнички и да га реши. Он се не може решавати акцијом појединаца. Потребно је да тај проблем постане не само горуће питање наше о!штине, која је у првом реду и позвана и дужна да се стара о незбринутој и напуштеној деци, него и свих грађана којима на срцу лежи будућност нашег народа а разум им поставља со цијалну правду као главно начело живота.
(в, Сиви Џо Женској Учитељској ШКОЛИ
Женска учитељска школа у Крагујевцу прославиће ове го дине св. Саву 27 јануара 1935 у својој згради. Почетак у 9 часова. Приступ слободан,
дане. О незапосленима се такође води доста рачуна са многих
„Коре хлеба“ која активно чини