Glasnik Skopskog naučnog društva

Ж „Линзвисшичке белешке с пуша по Јужсној Србији. 283

одговара јој 7:тра као име брда. Из мојих топономастичких бележака спомињем само турски назив Безисшен (упор. у Сарајеву Безисшан), где су, како ми вели г. Радовановић, ископане. предсловенске старине. А народ приповеда, да су „по стара прикаска“ ту становали Илбмише'), слов. рефлекс од КАМђуге.

У погледу метода, како треба поступити при обавештавању о именима локалитета, изгледа ми, да је на маћедонској територији већ дан самим карактером села. Маћедонско село није расејано као босанско или жумберачко, него је збијенога типа, те нека самостална јединица за се, доста удаљена једна од друге. Како је овај облик села деловао на формацију наречја, није до сада уопште још испитивано, а ни ја нисам могао да се бавим оваквим детаљима на овом путовању, јер би требало проборавити барем по једну или две седмице у сваком селу, да би се могле запазити диференције међу појединим селима. Али за имена места ваља употребити чињеницу, да свако село има свој „сињор“, па се ваља обавестити најпре о именима идући по сињору, а онда унутра у сињору, полазећи од неке сталне тачке.

Из пастирске словенске терминологије вадим из својих прилепечких бележака називе као што су „ирнобарза“, „сивобарза“ = овца измешане боје, црне и беле, где је у другом делу арнаутска реч багде „бео“. Надаље ддбишок (= вол, бИол, коњ, магарпњаша, мазла), пл. добћиште, која је реч такођер раширена по Маћедонији“), али би је на срп.-хрв. територији ваљало географски ограничити, како би се добила база за испитивање постанка румунске истозначне речи добпос.

Из терминологије за кола забележити ми је реч коју сам чуо и у Макову, пдрка „оно железо у главини, кроз које иде дска (= осовина)“, очита аромунска реч роагса, које у том значењу није забележио још ниједан речник; али Тиктин бележи ову реч у значењу „Зрипла]осћ“ за крај Горж у Румунији.

Испитивање терминологије код двију аромунских фамилија ограничило се на ткалачки стан (74260:), мушку и женску одећу, кућни намештај, алате за предење, на посуђе, делове самара и делове тела. (Особито ваља забележити назив за округлу направу од земље, која служи за печење хлеба (рПте), а зове се рбп:а, која има поклопац стише. Направа се може лако преносити. Даламетра бележи само другу реч у значењу читаве направе (сиргог ротану Ја [ага).

(Обе фамилије пореклом су са Грамоса (Сгатозје). Име њихова соја је Ука, а веле да су побегле испред Алћпаше јанинског. Пре него су овамо стигле, задржавале се у Кочанима. Желе да напусте номадски живот. Грецизама имају веома много и они: Ебра ргбга = први пут.

Обавивши овде, сумарно дакако, овај посао обавештавања упутисмо се у Крушевишу. Путем било је прилике, да ме сељак пратилац обавести о прекарима (= именима) појединих сојева у Вепрчанима, о именима места око тога села, називима појединих узвишења уз пут, и да ми каже српско-маћедонска имена за биљке на које уз пут наиђосмо. Од речи, које сам овако уз пут забележио, нада све је важан назив за божићно дрво: бадник (смрбка за бадник). Капидан је наиме забележио међу аромунским позајмицама из словенскога 646те (ЕЈетепћи] зјам 1п фајесћи аготап, стр. 58), код мегленских Влаха боадт. На ову сам реч нарочито пазио и констатовао сам је свуд на путу кроз оних неколико мориховских села и затим све до Битоља. Важна је за фонетику, јер показује % > а на доста великој територији. (С тим фонемом прешла је и к Власима, док је код мегленских Влаха замењен полувокал према бугарским родопским диалектима.

Напокон стигнемо у Крушевицу. Ту је ваљало посветити особиту пажњу терминологији куће и целог кућног намјештаја, јер досада није било прилике, да огледам маћедонску кућу. Од туђица, које се овде употребљавају, помињем само Абрал (л је веларно), избица, у коју се иде из шрема, а служи као спре-

д 7) Код Алинаца (тур. А!ођаз:) има по причању латинско гробље. Било је ту и гробова од Елимише. Илимшше има и у влашком селу Неуш (грчки ЊЊаусша). >) Упор. Радовановић ор. с. рас. 519.