Glasnik Skopskog naučnog društva

284 = Гласник Скопског Научног Друштва 8

миште за јело ит. д. Очито се ради о грчко-латинској речи хехАао (< сеЏатит), која у другим срп.-хрв. диалектима гласи Љилер или киљер. (Овде имамо само метатезу л—р>р— л. (Од пољопривредних алата ваља забележити сате! (л је веларно), са две секалице, од грчк. ихеАИ (реч је раширена по целом Балкану).

Ради топономастике и овде се држах правила, да ваља испитати најпре имена по сињору, а онда по становитом реду унутра у сињору. Од општих деноминација и овде је као и по целој Маћедонији врло чест назив за седло Преслотшша (у Макову: Ореовска Првслоп) као и у Карпатима код Румуна и Русина. Истакнути ваља и адјектив и именицу Крушћовски кладенец, први као адјектив од Крушевица са одбацивањем наставка, појава која се често сусреће, и другу реч због етимологије. Клдденец') означује каменом ограђени бунар. Ако је ограда од дрва, онда се зове, како ме г. др. Радовановић упозорује, сшублина.

чито је, даје први назив у вези са глаг. класши“); супстантивирани пасивни партицип с помоћу љи, ваљда напрама сшуденњи > зденац, док је други сшуб(а)--ј5.

Из Крушевице упутисмо се у Маково, уз пут бележећи обавештења добивена од сељака из наше пратње и од људи, које сусретасмо. На познати начин распиткивао сам се и ту о именима места. М овде се в међу вокалима не чује, па се говори Старб ЉМакоо (друго се о слабо чује), Душкоец. За Мбино говори се и Тмдино. У адјективу се и врло слабо чује: Тмбнски дол. Честа су имена у плуралу као Грамдики Лвадје. Имена биљки са адјективом: „А41ваша јасика (= дивља). (Сонантно л је и овде оџ: Ддуа дрма“). Дрма значи равнину обраслу дрвећем. (Очито је ово идентична реч са чакавском дрмјн на отоку Крку. Обе су грчкога порекла: брорбс „шума“. Иначе за шуму постоје у маћедонској топономастици још два турска израза: орман и ко(ујрија"). Значајна је и замена сонантнога л у Длабдки дол. Назал х је и овде а: Дабпцаша као и желад= жир. Ма да је Маћедонија данас без шума, управо у Макову, а и другде, могао сам у топономастици опазити големи број назива, што се односе на шуме, дрвеће за градњу (јапију) и стабаље, све и ако данас нема ни трага на дотичном месту дубу, букви, липи и т. д. Очити знак, да је Маћедонија истом у задњим вековима постала гола. Тако и овде имамо Лапише. (Од имена дрвећа помињем врсту дуба (даб) сшежај, јер је основица рум. зтејаг „храст“.

Надаље ваља истакнути назив /азлиње око врби у селу. Назив је интересантан ради тога, што Јуруци зову лешовишше (== рум. одгаћес) јазла, како ми саопштова др. Радовановић“). Према томе је овде морало бити Јурука. У близини је и локалитет назван Чивлик (тур. сув).

Терминологија за кола показује овде нека одступања од других маћедонских места, где сам досада ове називе испитивао. За ражсништша, која се реч такођер чује, говоре више рапини (синг. ратина).

спитивање терминологије за шрло, реч која је ушла и у дакорумунски тата, али не у аромунски, показало је и неке влашке речи. То је нарочито назив кдрда. 'Тако се зову прутови (овде прдчки), на које долази сшрнка (слама). Према Деламетра соагда значи исто што и трло. Српеко-маћедонски назив семантички се специфицирао. Упор. ипак и новогр. хорба „Вакеп“, 6. Маует |. с. 32.

Како је било септембарско време, била је у Макову и најлепша прилика, да се испита и терминологија гумна, сеоских зграда, гробља, народне ношње, терминологија ткалачког стана (разбој) и имена сојева, који се у големој већини свршавају на -ци, -овци, -евци (Велковци, Талевци и т. д. од познатих личних

'). У Макову се изговара без д: Смрден клаинеџ (јер је ту вода ожолша па смрди на бипор).

2) Ако и може бити истина, што веле етимологичари (в. Бернекер, Зјао. ебут. бсћ., р. 543), да је то прасловенска позајмица из готскога, ипак не може бити сумње да је, барем на овој територији, доведена у везу са овим слов. глаголом. Упор.и облик кладањ, г. -дња Ак Р7., М, 23 за клабенац без назнаке географске раширености. (С овим посљедним обликом може бити идентично име босанскога места Кладањ, г. -дња. Овај је облик настао од кладенљ=-ј%.

5) На путу за Кајмак-Чалан забележих Колева дрма више Гредаша.

+) (Слов. реч шума је овде променила значење: шума од ченка је лишће са клипа.

5) Упор. Тиквеш и Рајец, Насеља 17, стр. 520 и др.