Glasnik Skopskog naučnog društva

5) Софијски надбискуп фра Пешар Богдан Бакшић 71

Бугарској, а онда га је, како он сам признаје(35), одвео Злојутрић у Рим, да тамо четири године теологије учи у Климентском колегију. (ООдвео га је, несумњиво, 1622, а Бакшић је с наукама био готов најдаље у првој половини 1627, јер је 1 јуна 1627 враћен тај колегиј у Лорет (36).

з Рима је пошао у Бугарску, али је бискуп Маринић наскоро успео, да га с почетком 1629 приме за неко време у велики римски фрањевачки манастир Санта Мариа ин Арачели(37). У том манастиру боравио је од 1627 кајкавац фра Рафаел Леваковић као „тејогтаког Штотит ессејезјазнсогат Шпошае Шупсае“, а у ствари и редактор и коректор па чак и слагар глагољских обредних књига, које је Пропаганда почела издавати. У току 1629 он је штампао „Азбукивидњак словински“, једну малу теоретску упуту у црквенословенски језик, где је поред глагољске азбуке изнесена и ћирилска с нешто мало прозног и поетског текста за вежбање у читању, само с већ приметним склоностима, да се и католички црквени текстови језично русифицирају. Али кроз то време Леваковић је био озбиљно забављен издањем глагољског мисала тридентског типа, који ће тек 1631 да потпуно изађе из штампе, а при том послу помагао му је, и у преписивању и у слагању наш Бакшић и то преко годину дана, док није по позиву бискупа Маринића морао да се, у почетку 1630, враћа у Бугарску (38).

Тог лета заседао је, изгледа, капитул бугарске фрањевачке кустодије. Бискуп Маринић, 21 августа 1630, одрекао се, ваљда због болести, протекције и права контроле у администрацији кустодије (39), престао је дакле бити „ргокескот отпшт Егатшт Ођзегуапнае Вшстамае“, али је тад, без сумње на том капитулу, наш Бакшић доживео нарочито признање да га именују кустодом (40), па да, накнадно још двапут биран, остане на том тешком положају све до 16

Разуме се, да му је савесна управа младом кустодијом односила добар део времена, али Бакшић је нарочитом љубављу пригрлио ћипровачку школу, бринећи се да јој намакне довољна новчана средства, те јој је за учитеља нашао Пропагандина питомца дон Ивана Лилића (ШШећ, Лиле, Шо, из), који ће онда, почевши од 1635, уз понеке дуље и краће прекиде, да води ту школу све негде до 1666, учећи бугарску децу латиницу и ћирилицу (41), а предајући им у нашем језику по преводу Беларминова малог „Наука крстјанског“ (42), јамачно у латиначком издању Бартоломеја Кашића (Рим 1633) и ћирилском фра Матија Дивковића (Млеци 1616, 1630, 1640). Језик тог симпатичног бугарског просветитеља, који је цео један људски век на падинама Балкана ширио симпатије о нама и стварно градио Југославију, имао је, без сумње, локалног ћипровачког колорита, али је интересантно, да он не бега ни од речи, које су по постању талијанске, подражујући у томе дубровачко наречје, што ће бити трагови његова бављења

у јакој дубровачкој колонији, у косовском Новом Брду, где је Лилић већ 1625 био парохом (43).

(35) Милевљ 98.

(57) Тћетег П, 124.

8 Асја Вија. 33.

38) Е. Реттепа т, Тавћом! о !тдапји ојасојић сткуетшћ Кпџста 1 о дгпећ Којеушћ ровјохм ја НтуаЕаКој од сод. 1620-1648, Зеаппе ХХМ, ХЛастеђ 1891, 22.

(а) Смоен УП, 71.

40) Аска Вше. 36 као кустод спомиње се 8 марта 1631.

(41) Милевљ 188.

5) Аска Вијо. 36, 38.

(43) Њаа. 39. Да се види, какав је био наш језик у устима тог бугарског наставника, навешћемо једно писмо, које је због школе ћипровачке, 1653, без сумње он писао. Пропаганди : Привисока и присвитла господо! Ми сви одздол подписани карстиани од Ћипровац с господином мештром од сквле 3 Ћипровац видећи од иедне стране корист и велико добро од ове ћнихове скбле, коив од ћн8 изходи, а од дрбге стране пака размићлаибчи сиромаштво и невоћла наш, да се мешар не може даржати 8 скбле сас 15 скВди годишћни, и не могдћи га ми од наше сиромаштво ничием помоћи, одредихмф и идемо понижно молити свето пристолие и сва присветлд господв наш гардинали, да би пред ћними нашла место ова наша мала молба, ма нами овамо варло корисна, то иест да би се смиловали свархб нас придати барем вашемв и нашем мештрд дон Лиле иоше 15 скбди, да 6848 на годише 30 за моћ се он Вадржати 8 ова вашв8 корисна скала, коиа Зфамо у Господина Бога и видимо очито да ће веће 8 напредак цва-