Glasnik Skopskog naučnog društva

7 Софијски надбискуп фра Пешар Богдан Бакшић 73

Т Е : 328 ности одразиваће сеу његовој расИН прави „Пе Запси Зршиз ргосез-

Медкацопе5 5. Вопанептша. бопе“, коју је; да откупи обећање,

| То уск накнадно упутио на двор у Буку- - решту (57).

ВОСОСТУВЏМА Кроз све то време био је ВАТМЕБССПАМТХА Бакшић још увек у Риму забав-

љен штампом својих „Богољубних размишљања од Отајства Одкуп-

Од ОтауПоа ОдкираПепуа»

Соплбапзкова. љења човичанскога С. Бонавен5. ВОМА УЕМТУКАЕ САКРШАТА туре кардинала“ (Сл. 1), које му Ре Пе(Сба на. је Леваковић још 23 јуна 1637 цен-

зурирао, али и не сачекав, да му

ту ПЕТЕ · У усааћ Ујрунића , Тридот квнга буде тотовај 0 је среди

Р. ОЈЕ. Рета Вордапа Вакћећја Сибод= ном јула 1638 морао кренути у Врат Кеда Маје Вгасуе 5. О. Егапсеска Објихеуауџећујћ. Бугарску, где га је чекало рукоположење за титуларног бискупа Галипоља, да буде коадјутором старог Маринића с правом да га наследи на софијској катедри. Хиротонисање је, вероватно, извршено у његову Ћипровцу, где су му одмах 25 аугуста 1638 два његова рођака, Ђорђе Бакшић и Иван Стефановић, уступили фиктивном цесијом потребан посед као патримониј (59), а на свечаности је један од промотора био, без сумње, Леваковић, који је и онако, по наредби генералног викара фрањевачког реда имао да РОМА. МРСХХХУШ, __ председа на капитулу бугарске Тур:з 5асге Сопетев. де Гторав. Баде. кустодије (59). Кад је тај капитул бирететит Ретлији , одржан, не знамо, али било је то свакако пре 8 октобра 1638(60), и на њему је најзад кустодија Сл. 1. Бакшићева „Богољубна размишљања“ (1638). _ добила своје засебне статуте (61), па је под председањем Леваковићевим долазило и до нагодбе с мирским свештенством (62), а ту је Бакшић напуштајући место кустода у знак признања одликован титулом „рајег регреЕиц5“ уз право, да и даље задржи стан за се и за послугу у ћипровачком манастиру Св. Богородице. Биће да је баш том приликом дошао Леваковић до једног рукописа Јевтимијева „Житија Св. Петке Епиватске“ па га после превео на латински (63). (С почетком 1639 био је, изгледа, Бакшић у Риму(64), ишао је, вероватно, да поднесе извештај о кустодији генералном капитулу фрањевачког реда, који

И ПЈЕНТОА ЈЛОООЗЉАМ ПЛОКВ АКАОЕИЈЈЕ ИАЛОЗИТ 1 ПАЈА

| (57) 1. Кише Закстеб, Кпјеуте и Нгуафаћ 5 оуе запе Мејеђја, Жугу51 и ртуој ројоуни ХУП. мека, Аку та ромјевниси јисовјаџелзки Х, Ластеђ 1869, 173. (58) Асја Вие. 49. (59) Кегттепаит, Газјом 29.

а за. 37. 61) Аска Вшга. 50. (62) Њ:а. 63.

(63 Асја Запесћокит ВоПапаффагшт 14 ос#. Зирр!. "163 (4. Роншћав!, Х/еомелзег Фигећ Фе СезећјећЕвујегке Аез епгоравећеп Мигејаћегв ћаз 1500 1, Ветт 1896, 1508). (64) Асја Више. 62.