Glasnik Skopskog naučnog društva

9 Софијски надбискут фра Пешар Богдан Бакшић 75

негде пре конца јула 1643 (79), нашто је наш Бошњак кренуо у Ћипровац и ту у манастирској библиотеци спремио неки извештај о својој надбискупији (80) па 6 фебруара 1644 провео детаљно разграничење са Бакшићем. Границе су им биле: Стара Планина па реке Искар и Сирет међу Влашком и Молдавском, другим речима софијски надбискуп задржао је јужну и северозападну Бугарску с Влашком, а марцианопољски источну Бугарску с никопољским павлићанима и са Молдавском (81). Оба

| ЕВЕСКО МАВЈЕ | ОМСЕВЕ МАСКЕ |]

ВОХЗЕ су прелата онда ишла у Босну, где | Реге јр тор (21 Фата |] | | _ је Бакшић скупа са бискупом фра ТоГ] | Вараањи Робија КВ мом Мрнавићем (82) 21 аугуста 1644

24 ОРгирсетула Логан 1 Џ | у Крешеву рукоположио Бандулавића ћери 5 араигтЕртињ је | БЕЈ | _ за надбискупа (83), да се одмах вра-

те натраг, нашто је и папа 23 децембра 1644 објавио у консисторију Бандулавићев избор (84).

Под конац 1646 обашао је Бакшић бедне павлићане у јужној Бугарској, да с почетка 1647 обађе и католике околине Ћипровца (85). Те године дошло је до потпуног раскида између њега и Бандулавића, који је био уверен, да га је за време разграничења Бакшић преварио (86), па никако није хтео да иде обилазити павлићанску сиротињу у околини Никопоља (87), носећи се чак мишљу, да ће од Бакшића отети зато Влашку (88), док се најзад није, на поспешивање павлићанскога изасланика дон Филипа Станиславова, 2 јула 1647, свечано одрекао свих права на Бугарску (89). Онда су фрањевци бугарски на свом капитулу од 18 аугуста предложили, да се за павлићанске католике у околини Никопоља створи засебна бискупија, па да се то место даде Бакшићеву викару и сталном кандидату за бискупску столицу фра Фрању Соиморовићу, што је и Бакшић препоручио (90). Међутим кад се раширио глас, да ће то место добити окретнији дон Филип Станиславов, католичко се свештенство бугарско поново 26 маја 1648

Сл. 2. Бакшићево „Благоскровиште небеско“ (1643).

· (79) ]. Рејасзетлећ, Рећет Етећет' уоп Ракећемјећ, Егзђавећоћ уоп Магбапореј, Атећу Нг озђеттетећ веће Севећлећје 59, Млел 1880, 347.

16) Асјка Возп. 456.

81) Асја Вија. 148. ЊУ Асћа Воз. 454. (83) У. А. Џртесћга, Содех Вапатизг (Езб. фл Апајеје Асадеп:е! Котале Бег. |, Топ. ХМ, Висигезе! 1895) 4.

(84) Асја Вие. 1 9.

(85) ЉЊзд. 155.

(86) Џтесћта 11.

(87) Асћа Вија. 175, 178, 214, 266.

(88) Љаа. 181.

(89) ла. 180.

(90) Љла. 182, 183.