Godišnjica Nikole Čupića

414

Налазио је. да је са свим некорисно како за развитак целог народа тако и за саме писце. Он је био за то, да се оно што ко ради штампа одмах чим се изради, и да је то боље како за писца тако и за народ. Ако не штампате одмах чим што израдите, говораше он, ви вашем времену одузимате производ који му припада; а сами се лишавате критике и суда других којим се можете користити за будуће ваше радове. И по томе се тек види, колико је оно чекање штетно. На поправке које отуда истичу, неће се чекати ни мало, и оне су чист добитак. Давање свакога производа своме времену, што је из његовог начела следовало, Ђ. Даничић је узимао да је пробитачније и по писце и по публику. Ако је писац слабији, а могао би се усавршавати, он је с тим увек био у добитку; публика би опет добијала нарочито онда, кад је производ савршенији, те се њиме општа висина напретка подиже. Усавршавање пак које је постизавао писац, ишло је, посредно, и опет на корист како публике тако и опште висине књижевнога и просветнога напретка.

Случају пак имам захвалити, што ми се сачувао један рукопис, први састав једнога књижевно-историјског списа из 1862 године, који је био под Даничићевим плаивазом, и на коме су многе његове белешке. Ја износим овде из тога састава колико треба да се Даничићеве белешке разумеју, и саопштавам те његове белешке, нека читаоци по једном примеру виде, како се он бринуо за подмлађивање књижевне и научне снаге. |

У »лЛицејци,“ П, коју је 1863 издала Омладина лицејска у Београду, напред је мој чланак „Лак поглед на развитак српске књижевности». Чланак тај био је у почетку друкчије израђен, и као први састав он је носио наслов „Нешто о новом правцу у српској књижевности«“ а износио је свега 6—7 листа. У приступу налазе се, на,