Godišnjica Nikole Čupića

415

прилику, врсте како би за ту намеру (да сет. ј. говори о реченом предмету) ,(- Ки књига која је у народ; да је (т. ј. „Лицејку«“) : дини својега народа « штампану, Ђ. Даничић; каже, а писцу не прил сам био написао: уМис. што узимати толико с: ствар узима. За припов данашњега времена да бражени — а не умеју шта правопис, итд.“ Др вукао је Даничић, па је чувати свакоме, особит« их који неће да знају ради су протурити под што људи чине из н: тежње за науком, ради па ме је чисто стид ка у свима тим, како рек стварима да виде дела којој пропаганди, за не штампаних речи Ђ. Да стија бити тежња, моз чистије, м опет може ил доћи до онога за чим а уз другу забслежио , стид писца, нити се м крају приступа написа о свачем у свету, једу мена«“ Уз подвучене ре“ је то тежња, а напрет какво је, само људи у