Godišnjica Nikole Čupića

420

ним способностима и особинама, озбиљношћу и неозбиљношћу уверења, практичношћу, истинитошћу и остварљивошћу политичких мисли у оно време, итд., пошто није довољно да је нешто апсодутно оваке или онаке боје, него св иште и да је истинито и да тежње буду стварне, животу народном и његовим потребама примерене.

Ма да се Ђ. Даничић активно није мешао у политику, ипак се у животу малих народа и малих средишта, јавни људи не могу потпуно склонити од политичких покрета. Симпатије и антипатије, оно што одобравамо и што не одобравамо, покаже се овим или оним путем.

У овоме разлому Ђ. Даничић није симпатисао са онима који су се одвојили под заставом неких либералнијих погледа, и с људима, који су се око тога правца састали, те који су после у политици радили као либерална странка од 1858 године, стајао је у хладним, ако не у затегнутим одношајима. То се може видети по овоме.

С братом својим Милошем Поповићем живео је Ђ. Даничић свагда као брат, и увек је према њему, и позније према деци његовој, вршио дужности брата тако, да у томе, као и у свему што се дужности тиче, може бити углед. Милош Поповић пак, као новинар, први је дошао у сукоб са либералима од 1858 године. Кад је, настојавањем либерала од 1858 године у јесен 1859 године влада одузела од Милоша Поповића уређивање „Српских Новина,“ па их предала Вдадимиру Јовановићу, а за тим Стојану Бошковићу, онда је брат Даничићев Милош Поповић остао без игде ичега, и живео је с тешком муком све докле није у пролеће 1861 године основао »Видов Дан.“ У тим новим, по начину већих европских листова, уређиваним новинама, Ђ. Даничић је почео критиком граматике Јована Илића (Н. Сад, 1860) рубрику реферата о кн.игама, који су у „Видову Дану“ под насловом уКњи-~