Godišnjica Nikole Čupića

421

жевност“ почели излазити. Оно што је Ђ. Даничић о тој књизи Јов. Илића рекао, нема у ствари никакве везе с политиком, и сушта је истина. Али се међу књижевни„цима, који су политички припадали либералима од 1858 године, није узимало тако. Они приказ који је Ђ. Дани. чић изнео о Илићевој граматици нису узимали као научни суд него као напад на њихова друга, напад произведен политичним мишљењем. За то с друге стране изађе одговор А. Васиљевића у »Трговачким, Новинама“ које је издавао М. Миловук, и које се могу сматрати као први засебан јавни орган те странке у Србији. Један пут на овај начин започета полемика, наставила се, скоро увек с истом задњом мишљу, и око других књига. Либерали почну критиковати књиге писаца који су припадали њима противној странци. Ови су се обично у »Видову Дану» бранили. Али то не припада овамо. Овде је требало да се покаже, какав је положај Ђ. Даничић заузео у политичним групама ондашњих јавних људи.

Још јаче се овај положај обележио лекцијом коју је Ђ. Даничић говорио о књизи „Посланјв кљ Сербам» .„» То је изашло мало раније исте године. И како је књ"а руска врло добро била примљена међу либералима, а Ђ „Даничић јој је одсудно био противан—то је лако извести како су се могли, према томе, обележити њихови лични одношаји. К свему томе ваља додати још и то, што је за свето време Ђ. Даничић био књижевни сурадник »Видова Дана.“ А око уВидова Дана“, који је заступао владу коју су либерали нападали, сједињавали су се сви противници либерала. У томе се друштву и у тим мислима и Ђ. Даничић тада кретао, ма дасу му његови књижев-

4 Књига је изашла 1860. Полемика о њој побележена је у мојој „Српској БиблиограФији» стр. 423 под бр. 2320.