Godišnjica Nikole Čupića

полазећи бринуо се о ономе што смо рек; гова мисија. Још за живота Вукова, и док. новоме правцу у књижевности бринуо, у пријатељ и повереник његов био пок. Јов. Исти се по тим симпатијама зближио и са ћем, и на „Орпској Синтакси,“ првоме веће ничићеву, видимо да је посвећено Јовану Гал добротвору. Према Јов. Гавриловићу је Ђ. ком приликом показивао и поверење и пош' је полазио, на њему је он оставио као ам; оним књижевним интересима, за које се дотл узимао и борио.

Живљење у Загребу моћи ћу још јасније пошто су ми на руци писма Даничићева.

У колико је више разочаран пошао и: толико га је више обрадовао и задобио доч. Биће да му је тада први пут указано неподе вање, неокрњена угодљивост, за коју је својој скромности, осећао да ју је потпу коју дотле уживао није, а за коју је, по жи ћању, пријемљив био.

Ово што написах сам сам гледао го највећом радошћу, а може се видети и из ног писма Даничићева. »Послије десет го; провео међу тамошњим људима — писа м 1866 из Загреба — не бих вам се могао нахв. њим људима. А само мјестоу дивној је окол кад је прогледала само онолико околице ко, проћи, рече: требало би г. Владан да дође да обзнани свијету. По себи се разумије да . и здраво, и с те стране боље сам, хвала него што сам био ту. Из стана својега имам га не знам има ли у г. Владана Саској Ш с друге стране, на коју ни онако нигда не)