Godišnjica Nikole Čupića

ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 57

Сулејман је, пошто је наредио како ће се Београд да утврди и како ће да се очисти оно војено острово под градом, од дрвећа и многе горе која је на њему била израсла, оставио Београд 19 Септембра 1521 год. и пошао је за Цариград. Првог дана свога путовања дошао је на конак у Смедерево а седмог (26 Септем.) ноћио јеу Нишу; 6 Октомбра дошао је у Пловдив а 13 у Једрене и 19 Октобра, управо после месец дана путовања, ушао је свечано у Цариград.

За време док су Турци у ово доба држали Београд, прошло је кроз Београд неколико путника, учених Јевропљана, те од њих знамо, ма и површно, како је у опште изгледао Београд у то време.

Путници ови били су: Верацијус, Бусбек, Герлах и барон ратислав, који су били у Београду 1553, 1555, 1578 и 1591 године!

Кад белешке о Београду, свију ових путника, скупимо у једно, кад их једне с другима сравнимо. исправимо и допунимо, излази, да је Београд у то време, био подељен у три главна засебна дела: град, варош и подграђе. Град је био на оном чоту над ушћем Саве у Дунав, и имао је високе зидове и бедемове и јаке округле и че: твртасте кулв.

Варош је била пред градом, источно ој њега, на узвишеној равнини београдске-врачарске — косе, у просторији од првога, спољашњег, градског платна и његове две округле и две четвртасте куле, па даље к врачару, с многим лепим, засебним кућама, које су испадале далоко

' Верацијеве белешке о Београду, види у Гласнику У, у Катанчићевом опису Београда, а остале у Гласнику ХХХМ] у саставу г. Чед. Мијатовића «Пре Триста Година» и у Шумадинци 1855 год. «Путовање кроз Србију» опет од њега.