Godišnjica Nikole Čupića

58 ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРОРИЈЕ БЕОГРАДА

у врачарско поље у виду летњиковаца, без икаквих зидова или утврђења с те стране, у то време.

Подграђе је било доле у низини дунавској, на десној обали Дунава, под градом и испод вароши; оно је било опасано једним градским зидом, који је, обухвативши сво подграђе, допирао под сами град и с њиме се додирао.

Град је имао на зидовима и на кулама топарнице за топове и пушкарнице кроз које се је пуцало из пушака. Куле су биле махом све, покривене оловом. Једна кула звала се је Небојша и у њој је држато негда једно ведико звоно, које је звонило кад је београдска војска требала да пође где у бој.

Била је и изван града, између њега и вароши једна велика кула, но од дрвета, и на њој је био сати једно звоно, о које је, један стражар, који је увек био на кули, избијао, колико је кад требало, сати.

Свуда око града и подграђа били су велики и дубоки суви ровови, а у граду је био један велики магацин пун хране која се је чувала за војску, кад би пошла у бој или кад би град био опседнут.

Пристаниште војено на дунаву у доњем граду, чувале су и браниле на његовом ушћу, две велике куле; ту је између њих, затезан, кад је требало, од једне до друге, један јак гвозден ланац, који је бранио да не могу да уђу у пристаниште кришом, туђе лађе.

Подграђе је било доста неугледно; имало је махом мале и ниске куће и само неколико дућана, те у њему није било никакве живости нит каквих већих радња.

Варош је била доста угледна; имала је много, доста лепих и великих зиданих кућа, које су све биле покривене шиндром. Свака је кућа имала пространу авлију и башту које су биле заграђене даскама и тарабом.